Činjenice
"Nebo je nad Beogradom prostrano i visoko, promenljivo a
uvek lepo; i za zimskih vedrina sa njihovom studenom raskoši; i za letnjih oluja
kada se celo pretvori u jedan jedini tmurni oblak koji, gonjen ludim vetrom,
nosi kišu pomešanu s prašinom panonske ravnice; i u proleće kad izgleda da cvate
i ono, uporedo sa zemljom; i u jesen kad oteža od jesenjih zvezda u rojevima.
Uvek lepo i bogato, kao naknada ovoj čudnoj varoši za sve ono čega u njoj nema i
uteha zbog svega što ne bi trebalo da bude.
Ali najveći raskoš toga neba nad Beogradom, to su sunčevi zalasci. U jesen i u
leto oni su prostrani i jarki kao pustinjske vizije, a zimi prigušeni tmastim
oblacima i rujnim maglama. A u svako doba godine vrlo su česti dani kad se oganj
toga sunca koje zalazi u ravnici, među rekama pod Beogradom, odbije čak gore u
visokoj kupoli neba, i tu se prelomi i prospe kao crven sjaj po razasutoj
varoši. Tada sunčano rumenilo oboji za trenutak i najzabačenije uglove Beograda
i odblesne u prozorima i onih kuća koje inače slabo obasjava."
O Beogradu napisao: Ivo Andrić, srpski nobelovac