Ustav iz 1948. ustanovio je dvodomni parlament (Parlamento), koji ima Zastupnički dom (Camera dei Deputati) i Senat (Senato della Repubblica), zasebno sudstvo, te izvršnu vlast utjelovljenu u Veću ministara (Consiglio dei Ministri), koje predvodi predsednik veća (Presidente del Consiglio dei Ministri).
Predsednik republike bira se svakih 7 godina, a bira ga parlament zajedno s malim brojem regionalnih poslanika. Predsednik predlaže predsednika vlade, koji predlaže ostale ministre (formalno ih imenuje predsednik). Veće ministara (koje obično čine parlamentarni zastupnici) mora zadržati poverenje (Fiducia) oba doma.
Zastupnici domova parlamenta biraju se direktno kroz opšte izbore, a koristi se proporcionalni sistem. Zastupnički dom ima 630 zastupnika. Osim 315 zastupnika koji se biraju, Senat sadrži i bivše predsednike, kao i razne druge osobe imenovane doživotno u skladu s posebnim ustavnim odredbama. Zastupnici oba doma se biraju na najviše 5 godina, ali oba se doma mogu raspustiti i prije isteka tog roka. Zakoni se smeju predlagati iz oba doma, a mora ih prihvatiti većina u oba doma.
Italijansko se sudstvo zasniva na rimskom pravu, napoleonskom kodu i statutima. Ustavni sud (Corte Costituzionale), koji odlučuje o ustavnosti zakona, osnovan je tek nakon 2. svetskog rata.
Italija ima 58.462.375 stanovnika, nalazi se na dvadeset i drugom mestu svetske rang liste i četvrtom mestu rang liste Evropske unije posle Nemačke, Francuske i Velike Britanije. 67% Italijana živi u gradovima i to pretežno na severu. Najveće migracije iz nerazvijenih regiona u gradove bile su u periodu od 1950. do 1960. Od 1980. ovaj trend se prebacio na predgrađa i male gradove. U proseku muškarci žive oko 78, a žene oko 83 godine. Oko 19% Italijana su stariji od 65 godine. U Evropi Italijani su ljudi koji najduže žive posle Grka i Šveđana. Kao razlog navodi se italijanska kuhinja i mediteranska ishrana.
80,2 % stanovništva su katolici, a samo 3,6 % pripada ostalim religijama od čega su 231.226 Jehovini svedoci, 35.000 su jevrejske veroispovesti, a ima i protestanata i muslimana. Katolička crkva je tradicionalno veoma jaka u Italiji
talija je veoma rano odigrala značajnu ulogu u kulturi i umetnosti. Rimska antika bila je u vreme Rimskog carstva uzor ostalim evropskim zemljama. Čak i u srednjem veku i u doba renesanse Italija je ostala uzor u umetnosti, kulturi i istraživanjima ostalim zemljama Evrope. Veoma je poznato italijansko slikarstvo, vajarstvo i arhitektura. Ova krasna zemlja bila je domovina vrsnim, izuzetnim, genijalnim umetnicima kao što su Leonardo da Vinči, Botičeli, Rafaelo, Mikelanđelo ...
Ova elegantna čizma je u svetu poznata po mnogo čemu. Pre svega po umetnosti i kulturi, zatim raznim građevinama kao što su Koloseum i Toranj u Pizi. Sve znamenitosti Italije veoma su posećene, jer kako je napisao Gete, svako kamenje, palata i po koja ulica ima i govori svoju priču i sve je oduhovljeno u svetim zidinama večnog Rima. Zemlja koja može da računa istoriju od skoro 3000 godina, dakle opet po Geteu ne živi od danas do sutra, poznata je i po jelu (pica, pasta, špagete ...), vinu, načinu života, pozorištu, literaturi, poeziji, muzici (posebno operi) i dobrom ukusu.
Pohađanje nastave u Italiji je obavezno i bez obzira na razlike između severa i juga, ne razlikuje se plan nastave u Milanu od onog u Palermu. Razlike postoje samo u oblastima poslovnog obrazovanja. Obavezan sistem obrazovanja podeljen je u tri oblasti: obdanište (scuola dell' infanzia, 3-6), osnovna škola (scuola elementare, 6-11; scuola media 11-14) i srednja škola (Liceo: classico, scientifico, linguistico, artistico, economico, tecnologico, musicale, delle scienze umane; 14-19). Nakon navedenih obaveznih škola, učenici se mogu opredeliti za fakultet. Poslednjih godina došlo je do izvesnih promena u predavanju stranih jezika, tako da se sada engleski uči u osnovnim školama, a postoji i drugi strani jezik. U petogodišnjim gimnazijama, osim časova latinskog, pohađa se i nastava grčkog jezika. Od 2004. godine, obavezno školovanje povećano je sa 9 (6-15) na 12 (6-18), što znači da ko ne želi da sa 14 godina pohađa gimnaziju, mora izabrati neki od srednjih stručnih škola nakon čega se polaže matura i državni ispit. U zabavištima i osnovnim školama deca moraju nositi uniforme: devojčice najčešće roze i bele, a dečaci plave.
Tri nacionalne radio-televizije su RAI Uno, RAI Due i RAI Tre i one pripadaju organizaciji RAI-TV. Takođe postoji veliki broj različitih privatnih stanica koje se nalaze gotovo u svakom velikom gradu. One opstaju emitujući veliki broj reklama. Inače uglavnom puštaju muziku i šou program. Kvalitet privatnih televizija je različit. Mnoge su se proširile, a one manje uspešne sklone su emitovanju filmova slabijeg kvaliteta. Italija raspolaže sa 1.700 televizijskih stanica i oko 30 miliona gledalaca.
Ne može se ni osporiti veliki uticaj koji ima na medije, a posebno na organizaciju RAI, predsednik vlade Silvijo Berluskoni. U njegovom vlasništvu nalaze se tri televizijske stanice (Canale 5, Italia 1 i Rete 4) pod zajedničkim imenom Mediaset koje je kupio u periodu između 1980. i 1984. godine. One dnevno dostižu više od milion gledalaca pretežno zbog Reality Shows programa i spotrskih prenosa.
|
|
|
|
|
|