DRUSTVENA STRUKTURA

U Egiptu stanovništvo se od davnina bavilo uglavnom poljoprivredom. Pre agrarne reforme siromašni radnici nisu posedovali nikakvu zemlju. Agrarnom reformom ograničena je površina zemlje koju porodica ili pojedinac može posedovati, a te granice su još više smanjene posle 1961. i 1969. Ova ograničenja su slomila političku i društvenu moć bogatih zemljoposednika. Uprkos reformama, niži sloj opet je dobio malo ili čak nije dobio ništa od obradive zemlje. Kao posledica toga migrirali su u gradove tražeći posao da bi se prehranili. Većina ih se zaposlila u industriji koja se ubrzano razvijala zbog vladinih industrijalizacijskih programa od 1950-1960. Ipak mnogi su ostali nezaposleni, tako da je veliki broj farmera, gradskih radnika i profesionalaca migriralo u Saudijsku Arabiju, Libiju i ostale zemlje bogate naftom, tražeći posao i platu šest puta veću nego što su u Egiptu mogli zaraditi. Migracije iz sela u gradove i migracije u druge zemlje nastavljene su i 1990-ih. Samo 40% se bavilo tradicionalnim zanimanjima (ribolovom, uzgojem biljaka i životinja), dok je 2,5 miliona Egipćana radilo u inostranstvu.