HIDROGRAFIJA

Nil ulazi u Egipat kod Vadi-Halfe na njegovoj južnoj granici. Teče kroz pustinju 1,5-2 km širokom dolinom do Asuana. Od Asuana pošto pređe svoju poslednju kataraktu, Nil teče kroz dolinu koja se širi od 5-20 km i proteže do Kaira nekih 700 km. Daljih 300 km do mora prolaze nilske vode kroz vrlo prostranu deltu, razgranatu u mnogo rukavaca. Delta završava sa lagunskom obalom dugom 250 km.

Dolinu i deltu Nila pokriva izuzetno plodno zemljište koje je reka hiljadama godina taložila u sloj debeo 10-12 m. Svake godine od avgusta do oktobra vodostaj Nila poraste, reka se izlije iz korita i poplavi svoju dolinu i deltu. Posle povlačenja ostavlja za sobom mulj koji obnavlja plodnost tla.

Na teritoriji Egipta Nil ne prima ni jedanu stalnu pritoku. Klima koja vlada nad dolinom je izrazito topla, pustinjska. Samo morska obala poznaje kiše. U dolini Nila vlada trajna vedrina. Vegetacijsko doba uopšte se ne prekida; biljke neprestano rastu i dozrijevaju. Te prirodne okolnosti stvorile su od doline Nila najveću rečnu oazu na svetu. Koliko se može iz istorijskih izvora zaključiti ljudi se već 6.000 godina koriste tim tlom i poplavama Nila: grade kanale, podižu nasipe, izvlače vodu, sve do naših dana.

Osim plodnog tla i nilske vode priroda je obdarila Egipat i značajnim rudnim bogadstvom. Na Sinajskom poluostrvu i u crvenomorskom primorju ima izdašnih izvora nafte. U tom primorju javljaju se i fosfati. A zapadno od delte u sredozemnom primorju ima kamene soli.