je zvezdana eksplozija koja proizvodi krajnje svetao objekat sačinjen od plazme, čija vidljivost opada tokom nedelja ili meseci.  u jednom kratkom roku zasenjuje svojim sjajem celu svoju domaćinsku galaksiju.

 Našem Suncu bilo bi potrebno 10 milijardi godina da proizvede izlaznu energiju jedne prosečne supernove tipa II. Ali Sunce je, dakako, isuviše malo da bi ikada moglo da postane .

Postoji nekoliko različitih tipova  i dva moguća načina putem kojih se one formiraju. Masivna zvezda mogla bi da privede kraju proizvodnju energije nuklearnom fuzijom u svome centru, i da doživi kolaps pod uticajem sile svoje sopstvene gravitacije, da bi na kraju formirala neutronsku zvezdu (pulsar) ili crnu rupu. Alternativni mehanizam bio bi da beli patuljak akumulira materijal iz njemu združene zvezde sve do Čandrasekarovog limita, i tako pretrpi nekontrolisanu nuklearnu fuziju u svojoj unutrašnjosti koja će je potpuno rasturiti. Ovaj drugi tip supernove je različit od površinske termonuklearne eksplozije na belim patuljcima, koja se naziva nova. U oba tipa , rezultujuća eksplozija izbacuje većinu ili sav svoj zvezdani materijal sa veoma velikom silom.
 

SLIKE