je zvezdana eksplozija koja proizvodi krajnje svetao objekat sačinjen od plazme, čija vidljivost opada tokom nedelja ili meseci. u jednom kratkom roku zasenjuje svojim sjajem celu svoju domaćinsku galaksiju.
Našem Suncu bilo bi potrebno 10 milijardi godina da
proizvede izlaznu energiju jedne prosečne supernove tipa II. Ali Sunce je,
dakako, isuviše malo da bi ikada moglo da postane .
Postoji nekoliko različitih tipova i dva moguća načina putem kojih se
one formiraju. Masivna zvezda mogla bi da privede kraju proizvodnju energije
nuklearnom fuzijom u svome centru, i da doživi kolaps pod uticajem sile svoje
sopstvene gravitacije, da bi na kraju formirala neutronsku zvezdu (pulsar) ili
crnu rupu. Alternativni mehanizam bio bi da beli patuljak akumulira materijal iz
njemu združene zvezde sve do Čandrasekarovog limita, i tako pretrpi
nekontrolisanu nuklearnu fuziju u svojoj unutrašnjosti koja će je potpuno
rasturiti. Ovaj drugi tip supernove je različit od površinske termonuklearne
eksplozije na belim patuljcima, koja se naziva nova. U oba tipa , rezultujuća eksplozija izbacuje većinu ili sav svoj zvezdani materijal sa veoma
velikom silom.