АРХИТЕКТУРА

Монументална гробница Маусолеум, чије је име генетски појам за све надгробне споменике огромних димензија. Подигнула ју је у част Маусола његова жена Артемизија у малоазијском граду Халикарнасу. Висока је око 50м, правоугаоне основе, око 35м широка и 25м дубока, носила је колонаду јонских стубова високих 12м, а умјесто забата се дизала пирамида на чијем су се врху налазиле двоколице са статуама Маусола и Артемизије.

Комеморативни карактер споменика заснован на идеји о људском животу је потпуно грчки, али начина на који је та идеја остварена не припада Грцима. Огромне димензије гробнице као и облик пирамиде потиче из Египта, чиме је изражено уздизање владара високо изнад статуса обичног човјека и можда чак наговјештено његово сродство са боговима.

Скулптуре на свакој од четири стране споменика биле су повјерене другом умјетнику, који су бирани међу најбољима у то вријеме. Најчувенији од њих, Скопас, који је израдио главну страну окренуту истоку. Његов динамичан стил запажен је на неким дијеловима фриза са Амазонкама са некласичном жестином, са како физичким и тако и емоционалним болом, са израженим напетим покретима и страсним изразима-дубоко усађене очи су обиљежије Скопасовог стила, па се предпоставља да је ово његово дјело. Овде се више не види ритмични ток Партенонског фриза, нема повезаности и склада, свака фигура је добила слободу за снажне и необуздане покрете који иду чак до непосредних судара.

Храм Артемиде Леукоферне у Магнезији на Меандру из 2-ог вијека п.н.е. саградио је архитекта Хемоген из Алабанде. Храм је саграђен  у касној варијанти јонског стила, који је достигао свој врхунац у хеленистичкој ујетности. Леукоферна је вјероватно била стара богиња – азијатска мајка, која је затим хеленизована. Храм се налазио на једној платформи којој се прилазило степеницама. Испред њега се налазио велики олтар окружен стубовима између којих су биле статуе. Зграда самог храма била је подјељена на једно предсобље, светилиште и једну задњу просторију, а била је опкољена стубовима које их је Хермоген умјесто близу зидова поставио даље, тако да је ширина пролаза око храма била удвостручена. На забатима нису биле скулптуре већ велике цвјетне декорације. Стубови су имали фино израђене јонске капителе и базе, а фриз је био украшен рељефима борби Грка са Амазонкама.

 У Атини је храму Олимпијског Зевса, чију је градњу започео у 6-ом вијеку Писистрат, дорађен још један дио у 2-ом вијеку када је Антихон Епифах из Сирије дао свој допринос за трошкове, а сличне подвиге чинили су и пергамски и египатски краљеви. Храм је био огромних размјера опкољен са два реда стубова. Стубови су били коринтски и то је један од ранијих примјера коринтског стила за велике храмове. Изнад волута у средини налази се по један цвијет сличан љиљану. То је врста биљке – орлови нокти, који, уколико је симболика још жива, означава небеску флору Олимпа, гдје живи Олимпијски Зевс.

На Акропољу у Атини у спомен своје побједе над Галима, Атал1 је подигао споменик који нам је познат преко римских копија. Стајао је у Атенином светилишту, а средиште великог округлог постоља са натписом заузимала је грандиозна стојећа фигура Гала који зарива себи нож у врат, пошто је предходно убио своју жену. Око пара су груписане четири фигуре Гала који умиру. Генијално избјегнуто приказивање побједника, а моћ побједе истакнута величанственошћу и агонијом поражених, али они умиру гордо и пакосно у сјају својих моћних тијела, дивље бујне косе  и златних торквеса око врата. Назвати их варварима значило би не схватити дух  поруке овог споменика, зато што је Александар толико цијенио оне друге негрке, Персијанце, да је постицао бракове између племенитих Грка и племенитих Персијанки.

Централни пар на споменику у Пергаму има традицију грчке скулптуре, дивље дубоко усађене очи подсјећају на Скопаса, драматични став грчевите раскорачености, а композиција својим наглашавањем треће димензије и немогућности сагледавања из једне тачке на Лисипа.

Истиче се и развој позоришта која раније нису била зидана, већ су на природним падинама постављане камене клупе. Сада се зида аудиторијум са концентричним редовима сједишта, између којих су се налазили степенасти пролази, док је у средишту био кружни оркестар са зиданом конструкцијом у позадини која је затварала сцену и подупирала декор.

ПОЧЕТНА СТРАНА