КУЛТУРА

НАУКА

Од свог настанка Холандија је била друштво релативно толерантно према различитим религијама и мишљењима. Често је служила као уточиште за научнике и филозофе, попут Рене Декарта и Џона Лока. Најпознатији домаћи филозофи су Еразмо Ротердамски и Барух Спиноза.

Најстарији холандски универзитет основан је 1575. у Лајдену.

Физичар, математичар и астроном Кристијан Хајгенс открио је Сатурнов месец Титан, пројектовао сат са клатном и поставио таласну теорију светлости. Холанђанин Антони ван Левенхук је проналазач микроскопа. У 20. веку, Хендрик Лоренц је развио електромагнетну теорију светлости.

УМЈЕТНОСТ

Доба највећег просперитета Холандске републике у 17-ом веку пратила су изузетна достигнућа у култури, нарочито сликарству. Ово доба се назива „Златно доба Холандије“. Најзначајнији сликари тог периода су Рембрант ван Ријн,Јоханес Вермер и Франс Халс. У сликарству се јављају теме карактеристичне за холандско грађанско друштво:портрети, групни портрети, мртве природе, пејзажи, историјске композиције и жанр сцене.

У граду Делфту у ово време је почела производња плаво-бијелог Делфтског порцелана који је стекао велику популарност у Европи.

Златном добу припада и писац драма Јост ван ден Вондел.

Знаменити холандски уметници у 19. и 20. веку били су сликар Винсент ван Гог, сликар и дизајнер Пит Мондријан и графичар Морис Ешер.