KROKODILI
Krokodili su jedini preostali članovi klase Archosauria, reptila iz ere Mezozoika. Njihovi preci su živeli pre oko 200 miliona godina zajedno sa Tyranosaurus rex i Brontosaurus-om. Preživeli su izumiranje dinosaurusa i formiranje novih kontinenata, ali se u današnjem svetu pohlepe susreću sa ozbiljnim pretnjama: uništenje staništa, legalni lov, krivolov i hvatanje u zamke, što je sve uticalo na smanjenje njihovog broja u svetu. Maksimalni profit je postao glavni cilj, tako da su krokodili danas žrtve intenzivnog farmskog uzgoja.
Krokodili su hladnokrvne životinje, izlažu se suncu kako bi se zagrejali, a
kada je suviše toplo koriste blato da bi sprečili dehidraciju. Oni su
iznenađujuće osetljivi na dodir i rado prihvataju igru kada ih dodirne drugi
krokodil. Oprezne i posvećene majke krokodila, gnezde se na istom mestu iz
godine u godinu. Za vreme inkubacionog perioda majke ostaju u blizini gnezda
i brane ga kada je potrebno.
Da bi se jaja izlegla moraju biti na
temperaturi između 27 i 34 stepena C. Temperatura značajno utiče na pol
novoizleženih jedinki.
I ako se kokokodili retko udaljavaju od vode, oni polažu jaja u gnezda na suvom zemljištu. Posle polaganja jaja, ženka zatrpava gnezdo da bi ga zaštitila od predatora i obazriva je narednih 90 dana. Kada se mladi izlegu, oni dozivaju majku, koja spremno očekuje da ih otrpa iz gnezda i prebaci u bazenčiće gde počinju sa razvijanjem lovnih instikata. I ako se majke brinu o njima nekoliko meseci, ponekad jedna ženka preuzima odgovor-nost da čuva stotinak mladunaca.
Mladi rastu sporo. Mužjaci postaju polno zreli sa 16 godina, kada dostižu dužinu od oko 3,4 m, a ženke sa 12 godina, sa dužinom od 2,3 m. Stepen smrtnosti je visok zbog uništavanja staništa, lova, plavljenja gnezda, predatora, uplitanja u ribarske mreže i zbog visoke temperature.
U divljini se krokodili mogu hvatati u zamke, a njihova jaja mogu se sakupljati i inkubirati na farmama. Tokom jedne noći može se sakupiti i do 600 jaja. Posle izleganja, mladunci se šalju na različite farme, gde se uzgajaju do klanja. Neki od njih se puštaju u divljinu, gde odrastaju i kasnije se ponovo love i ekonomski iskorišćavaju. Na ovaj način se štedi hrana i troškovi održavanja su manji.
Krokodili i aligatori se kolju u starosti od tri godine. Najbrži i najčistiji metod je ubijanje puškom sa prigušivačem (kalibra 22), što izaziva minimalni stres. Ovim se neizbežno razara lobanja, što dovodi do kontaminacije mišića vrata i vilice. Drugi metod je zabijanje oštrog sečiva između baze lobanje i prvog vratnog pršljena čime se životinja omamljuje. Posle omamljivanja koristi se metalna šipka prečnika 3 mm, kojom se razara centralni nervni sistem. Ovaj metod, čak i kada je vešto izveden, manje je efikasan, jer je potrebno 5 do 8 udaraca da bi se prekinula kičmena moždina.
