[The link bar feature is not available in this web]

Biografija

Milutin Milanković, Srbin iz Dalja, “putnik kroz vasionu i vekove”, građevinski inžinjer, doktor tehničkih nauka, akademik, profesor Beogradskog univerziteta, potpredsednik Srpske akademije nauka i umetnosti. Naučnik koji je matematički objasnio nastanak ledenih doba, tvorac nove metodologije u klimatologiji, otac klimatskog modeliranja, autor najpreciznijeg astronomskog kalendara i neimar mnogih značajnih građevinskih objekata u svetu i Srbiji, danas je, po svetskim merilima, priznat kao jedan od velikana nauke XX veka.

Rođen je 28. maja 1879. godine u Dalju, gradiću na Dunavu u neposrednoj blizini Osijeka (kao šesto koleno porodice Milanković, koja se u poznatoj seobi pod vodstvom Arsenija Čarnojevića, doselila sa Kosova).

S' izvanrednim uspehom 1903. godine završava studije na Tehničkom fakultetu u Beču, a već 1904. godine, kao jedan od prvih doktoranata tehničkih nauka u Beču, polaže doktorski ispit sa disertacijom Prilog teoriji armirano-betonskih nosača, po čemu se trajno izdvojio kao prvi Srbin - doktor tehničkih nauka. Žarko je želeo da se zaposli na Univerzitetu u Beču, ali kao Srbin to nije mogao, pa je nekoliko godina uspešno radio u građevinskoj praksi.

Još kao mlad građevinski inžinjer postao je poznat u tehničkom svetu time što je izveo osnovne jednačine za određivanje armature betonskih nosača. Kakvo su poverenje u njega imali njegovi profesori, pokazuje činjenica da su mu, iako veoma mladom inžinjeru, poverili izradu armirano-betonske konstrukcije jednog krila zgrade Tehničkog fakulteta u Beču. Međutim, treba istaći da se on nije pri tome ograničio samo na praktičnu inžinjersku delatnost, već je počeo objavljivati naučne radove i tražiti zaštitu svojih patenata. Kao građevinski inžinjer imao je šest zvanično priznatih patenata, tridesetak sračunatih i izvedenih objekata, a na 25 objekata u Jugoslaviji, Austriji, Italiji, Mađarskoj i Rumuniji su primenjena njegova građevinska rešenja.

Pored klasičnih građevinskih objekata zasnovanih na armirano-betonskim konstrukcijama, značajni su i projekti za izgradnju armirano-betonskih korita za hidrocentrale i kanalizacione profile. Za vreme veoma kratke inžinjerske prakse u građevinarstvu projektovao je, ili je učestvovao u projektu, deset hidrocentrala, od kojih su tri bile na teritoriji Bosne (Banjaluka, Bihać i Krupa). Međutim, razvoj svetskih događaja sprečio je njihovu izgradnju.

1905. godine preduzeće barona Pitela iz Beča, zahvaljujući prvenstveno Milankovićevoj veoma stručnoj obradi tehničke dokumentacije i mudro vođenim pregovorima, dobija izradu kanalizacije i savskog kolektora u Beogradu.

Na poziv srpske vlade, poput brojnih srpskih intelektualaca iz rasejanja, nošen dubokim patriotizmom, Milanković 1909. godine napušta udoban život, uspešan i finansijski veoma unosan posao građevinskog inžinjera u Beču, te dolazi u Beograd za profesora primenjene matematike na Univerzitetu.

Odluku da ostane u Beogradu doneo je iz dubokog uverenja da će se samo onda osećati srećnim i smatrati da je postigao pravi cilj svoga života ako postane naučnik od formata.

Radeći u miru, koristeći svoje izuzetno matematičko znanje, tragajući za naučnom oblašću gde bi ga mogao primeniti, Milanković otkriva da je to vasiona, njene tajne i promene koje su se desile u njoj i koje će se u budućnosti desiti. Na osnovu svojih naučnih istaživanja, u koja je uneo svoj veliki matematički talenat i poznavanje zakona fizike i astronomije, razvio je astronomsku teoriju klimatskih promena na Zemlji kojom je razjasnio tajnu nastanka ledenih doba na našoj planeti.

1941. godine, u svojoj 63. godini sublimirao je svoj celokupni rad na matematičkoj teoriji klime i napisao kapitalno delo Kanon osunčavanja zemlje. Time je postigao svoj životni cilj i prestaje da se bavi naukom (“Kada jednom uloviš krupnu ribu, sitnije ti više nisu zanimljive. Radio sam 25 godina na svojoj teoriji osunčavanja, a sada kada je završena, ostao sam bez posla. Isuviše sam star da počnem rad na novoj teoriji, a teorije veličine kao ova koju sam završio, naprosto ne rastu na drveću“).

Svoje prvobitno profesonalno opredeljenje (svoju prvu ljubav), građevinarstvo, Milanković nikad u potpunosti nije napuštao. Iako je ljubav ka nauci nosila prevagu u odnosu na tehniku, uvek se trudio da pruži doprinos i ovoj delatnosti, posebno ako su to zahtevali državni interesi. Dobro su poznata njegova rešenja armirano-betonskih mostova na železničkoj pruzi Niš-Knjaževac, kojima je državi uštedeo znatna finansijska sredstva. Znatan doprinos dao je izgradnji objekata za potrebe Ratnog vazduhoplovstva, projektu Kovnice novca i mnogim drugim objektima.

Američka svemirska agencija NASA ga svrstava u 10 najznačajnijih naučnika svih vremena.

Ako se danas, sa praga trećeg milenijuma i vremena globalnog klimatskog izazova koji visi nad glavom čovečanstva, okrenemo unazad, uočićemo naučni i istraživački put kojim je Milanković prokrstario. Istovremeno, pred nama će iskrsnuti genije matematike, paleoklimatologije, geofizike, građevine, ali iznad svega vizionar i projektant sadašnjeg i budućeg vremena.

Svojevremeno od mnogih neshvaćen, po nekada i osporavan, snagom svojih naučnih radova, krčio je otpore, govoreći pri tom da, ukoliko njegova teorija valja, ona će vremenom naći svoje mesto i biti adekvatno valorizovana. Njegovi radovi ostaju budućim generacijama naučnika da ih dalje valorizuju i u opštem konsenzusu primenjuju, kao što je to slučaj npr. sa najpreciznijim astronomskim kalendarom koji je Milanković izračunao još davne 1923. godine.

U znak priznanja za izvanredna dostignuća u nauci, velikanu svetske nauke Milutinu Milankoviću, tom jedinstvenom putniku kroz vreme i kroz prostor, svet se odužio na jedini odgovarajući način. Njegovim imenom nazvani su po jedan krater na Mesecu i Marsu kao i jedno nebesko telo, a od 1993. godine Evropsko geofizičko društvo dodeljuje medalju Milutina Milankovića kao veliko priznanje za dostignuća u oblasti klimatologije i meteorologije.

Kada su nemačke okupacione vlasti u Drugom svetskom ratu 1941. godine tražile od profesora Beogradskog univerziteta da potpišu Apel srpskom narodu (i podrže okupaciju zemlje), Milutin Milanković je jedan od nekolicine profesora koji je odbio da to učini.

Po završetku Drugog svetskog rata i komunističke revolucije Sud časti Beogradskog univerziteta je procenjujući podobnost Milutina Milankovića, za novi poredak, doneo sledeću karakteristiku u kojoj se priznaje da se Milanković istakao kao odličan stručnjak i naučnik koji se bavi astronomijom i nebeskom mehanikom, ali je "vrlo star i o nekom njegovom ličnom razvoju nema ni govora". Doduše, i on je dobar pedagog, ali "predavanja jedva otaljava". "Po političkoj orijentaciji pripada poznatoj matematičkoj kliki... Marksizam-lenjinizam uopšte ne poznaje niti pokazuje ikakav interes. Smatramo da je naš politički neprijatelj i da će kao takav umreti. Može se iskoristiti kao nastavnik i naučnik" (1. jul 1950).

Milutin Milanković je jedan od najcitiranijih naučnika (svih vremena) u svetu.