Иако је Леонардо створио релативно мали број слика (од којих је велики број недовршен), он је ипак један од најутицајнијих и најиновативнијих уметника Ренесансе. У његовом раном периоду, сликарски правац који је следио није се много разликовао од стила његових учитеља, да би сазревајући, Да Винчи вешто одбацио ригидан начин третирања фигура и објеката, и практично их оживео, користећи сфумато, своју надалеко популарну технику.
У
свом делу Поклоњење
мудраца, користи нови композицијски приступ - централна
фигура се налази напред и све је подређено њој, док су остале фигуре и предмети
у позадини, груписани тако да још више истичу централну фигуру. Његове стилске
иновације су још уочљивије у
Тајној вечери, где је једну устаљену тему приказао
на сасвим другачији начин. Уместо да 12 апостола представи као индивидуалне
фигуре, он их групише у групе које окружују Христа као централну фигуру. Сасвим
позади, кроз прозор је
приказан пејзаж. Да Винчи апостоле и Христа приказује у
моменту кад Христ објављује Јудину издају, и на готово реалистички начин
приказује различите емоције апостола, запрепашћених овом вешћу.
Мона Лиза, Леонардово најпознатије дело, једнако је познато по иновацијама које користи у сликарској техници, као и по мистериозном осмеху субјекта који Леонардо приказује. Ово дело је кохезија две технике које је он установио - сфумата и кјароскура.
Да Винчи је утицао скоро на све касније уметнике високе ренесансе, а пре свега на Рафаела. У потпуности је изменио миланску школу, а утицао је и на школе у Парми, Фиренци и другим ренесансним центрима.
 |
 |
 |
 |
 |
 |