ИВАН ВАСИЉЕВИЧ IV 1533.-1584.

(ИВАН ГРОЗНИ)

Након обнове руске државе и сламања Монголског царства у 12. вијеку, Московска кнежевина се појављује као окупљалиште разједињених руских земаља све до 16. бијека када долази до уједињења свих руских кнењевина у Руско царство. Наиме, последњи кнез Московске био је Иван Грозни, син кнеза Василија III који је постао отац први пут 3 године пред смрт, тако да је Иван званично био владар пуних 51 годину. Био је познат као веома строг владар па је и добио надимак грозни. 1547. прогласио се за цара Русије чиме је ујединио све руске кнежевине. Од 1574. до 1576. поставио је Симеуна Бекбутовича за кнеза да га замени, који је и абдицирао када је то иван и затражио. Иван је умро 1584. године од последица тровања. наследио га јењегов син Фјодор I Звонар чија је цела владавина протекла под регентством Бориса Годунова.

ПЕТАР I ВЕЛИКИ (1696.-1725.)

РОМАНОВ

Син Ивана V који је био инвалид од рођења и уместо њега је владала његова сестра Софија. Петар, још малољетан, одлучује да узме ствар у своје руке и преузима власт. Био је можда и највећи руски реформатор. Његова велика опсесија је била западна култура. Често је путовао на запад одакле купи своје узоре. По узору на Амстердам, одлучује да направи град на реци Неви. Назвао га је по светом Петру, међутим многи сматрају да је Петроград (Санкт Петерсбург) добио име по свом ктитору Петру Великом. По узору на запад, наредио је руским велможама да ошишају дуге косе и обрију браде које су их до тада красиле. Водио је ратове против Швеђана када је Финску припоио Русији. Такође, православна црква је управо била велики Петров противник управо због западног утицаја (самим тим и утицаја римокатоличке цркве). 1721. променио је званични назив из царства у императорство, иако је све до 1917. било познато као царство. Умро је 1725. године.

КАТАРИНА II VELIKA

(1762.-1796.)

Занимљиво да је по рођењу Немица, а не Рускиња. Кћерка немачког принца Кристијана Аугуста. Удала се на руски двор за Петра III, који је владао свега 6 месеци. Катарина одлучује да убије све претенденте за престо чиме осигурава своју позицију императорице. Владала је у периоду просветитељства. Тежила је ка чистом апсолутизму. За време њене владавине у Аустрији је владала Марија Терезија, такође просвећени апсолутиста. Умире 1796. године када је наслеђује њен син Павле.

АЛЕКСАНДАР II РОМАНОВ

(1855.-1881.)

Његов отац и претходник, Николај I, ступио је на престо у дворској побуни. Био је познат као веома слаб дипломата. Изразивши отворене претензије на центар православља, Цариград, окренуо је све велике европске силе против себе. Водио је и неуспели Кримски рат(1853.-1856.) против "целе Европе". Због неуспеха, приморан је да абдицира у корист свог сина Александра који је био много бољи дипломата од свога оца. Успео је извући "повољан мир" после пораза у рату и вратити Русију поново као европску силу. Убијен је 1881. године у Атентату од стране бораца за ослобођење Пољске. Наследио га је његов син Александар III, који је водио пробугарску политику на Балкану, и натерао српског краља Милана Обреновића на аустрофилску политику. тек пред крај своје владавине окренуо се Србији (Александар Обреновић).

НИКОЛАЈ I РОМАНОВ

(1894.-1817.)

Николај Романов, познат и као последњи руски цар, владао је можда и у најбурнијем периоду руске историје. Син горе поменутог Александра III, водио је земљу кроз тежак период пред Први светски рат, и желећи да сачуве велике руске поседе на истоку приклонио се силама антанте. За три године рата, колико је Русија била укључена, имао је једну победу код Мазурских језера против централних сила. После те победе следе порази који са слабим положајем народа доводи прво до Фебруарске револуције и укидања царства и настанка републике, а потом и до славне социјалистичке Октобарске револуције. Занимљиво је да званично није био последњи цар(император),већ његов брат Михајло II,који је владао свега један дан. Поставио је ултиматум о останку монархије који је одбијен. Михајло, Николај и његова жена са петоро деце су погубљени након револуције 1917. године чиме је прекинуто трајање Руског царства.

Лењин и Стаљин заједно

НИКИТА СЕРГЕЈЕВИЧ ХРУШЧОВ

(1953-19)

Никита Хрушчов долази на власт после Стаљина и одмах уводи реформе у совјетски систем. Укида дотадашњи култ личности Стаљина и ослобађа око милион политичких затвореника из гулага у Сибиру. За време његове владавине, 1963. године, десила се и позната "Кубанска криза". Заједно са Кенедијем решио је кризу и смањио страх од Трећег светског рата. Дошло је до не слагања са неким члановима ЦК око реформи у СССР-у. 1961. дочекао је Јурија Гагарина, првог човека у свемиру. Поднео је оставку године.

ДМИТРЈ МЕДВЕДЕВ

(2008.-    )

Садашњи председник, доктор економских наука. Водио рат против Грузије 2008. године када су се осцепије грузијске сепаратистичке покрајине Абхазија и Јужна Осетија.

ВЛАДИМИР ВЛАДИМИРОВИЧ ПУТИН

(1999.-2008.)

Путин је постављен за привременог председника након оставке Јељцина од стране оне двојице горе наведених олигарха. На изборима 2000. године освојио је апсолутну већину на изборима и похапсио бивше послодавце. У бившој Црвеној армији био је пилот, а после тога официр у КГБ-у(пуковник). Као врстан дипломата, обавештајац и војник веома брзо је вратио Русији пољуљани углед. Мандат му је истекао у јануару 2008. године и сада је председник владе Руске Федерације.

БОРИС ЈЕЉЦИН

(1992.-1999.)

После Горбачова долази на власт, али поново у Русији, Борис Јељцин- први руски "демократски" председник. Време његове владавине, сиромаштво и транзиција као и рат против Чеченских сепаратиста, није Русији донео ништа нарочито добро. Био је у сенци јеврејских олигарха Бориса Березовског и Михаила Кордоховског. Прећутно је прешао преко рата у Босни и акције "Милосрдни" анђео на Косову. 1999. године се повукао због болести.