Околину Београда чине двије различите
природне целине: Панонска низија под пшеницом и кукурузом, сјеверно, и Шумадија,
под воћњацима и виноградима, јужно од Саве и Дунава. Најистакнутији облици у
рељефу шумадијског побрђа су Космај (628 m) и Авала (511 m). Терен се од југа,
постепено, спушта према сјеверу у виду пространих заравни, рашчлањених долинама
потока и рјечица. Велика пластичност рељефа Београда, јужно од Саве и Дунава,
чини да се град распростире преко многих брда (Баново, Лекино, Топчидерско,
Канарево, Јулино, Петлово брдо, Звездара, Врачар, Дедиње). Сјеверно од Саве и
Дунава су алувијалне равни и лесна зараван, које су одвојене стрмим одсјеком,
високим и до 30 m. На левој обали Саве, испод лесне заравни (Бежанијска коса),
је Нови Београд, а на десној обали Дунава, испод лесног платоа, је Земун.Највиша кота Београда, на ужем градском подручју, је на Торлаку (Вождовац), црква Свете Тројице 303,1 m, док најнижу коту има Ада Хуја 70,15 m. Највишу коту на ширем градском подручју има планина Космај (Младеновац) са 628 m. За просјечну висину Београда, узима се апсолутна висина Метеоролошке опсерваторије са 132 m.
Подручјем Београда, Дунав протиче у дужини од 60 km од Старих Бановаца до Гроцке, а Сава у дужини од 30 km, узводно од Обреновца до ушћа. Дужина рјечних обала Београда је 200 km. На том подручју се налази 16 рјечних острва, од којих су најпознатија: Ада Циганлија, Велико ратно острво и Грочанска ада.
На подручју града су многобројне шуме, од којих су најбоље очуване на Космају, Авали, Трешњи, Липовичка, Топчидер, Обреновачки забран и шума Бојчин.
Београд се налази у југоисточној Европи, на Балканском полуострву. Лежи на ушћу Саве у Дунав, на коси између алувијалних равни. Воде река га опасују са три стране и зато је, од искона, чувар речних пролаза. Због таквог положаја, са правом је називан "капијом" Балкана и "вратима" средње Европе. Теменом те косе, од Калемегдана, Кнез Михаиловом улицом, преко Теразија до Славије, води главна градска артерија.
У Кнез Михаиловој улици обиљежене су координате Београда:
• 44049'14" сјеверне географске ширине
• 20027'44" источне географске дужине
• надморска висина 116,75 m.
Београд је раскрсница путева Источне и Западне Европе који моравско-вардарском и нишавско-маричком долином воде на обале Егејског мора, у Малу Азију и на Блиски исток. Београд лежи на Дунаву, пловном путу, који повезује западноевропске и средњоевропске земље са земљама југоисточне и источне Европе. Изградњом вјештачког језера и електране Ђердап, Београд је постао рјечно-морско пристаниште. У његову луку долазе бродови из Црног мора, а пуштањем у саобраћај канала Рајна - Мајна - Дунав, нашао се у средишту најзначајнијег пловног пута у Европи: Сјеверно море - Атлантик - Црно море.
