Ko je imao sreće da se jutros probudi u Beogradu, može se smatrati da je za
danas dovoljno postigao u životu. Svako dalje insistiranje na još nečemu, bilo
bi neskromno.“Duško Radović
Ko je imao sreće da se jutros probudi u Beogradu, može se smatrati da je za
danas dovoljno postigao u životu. Svako dalje insistiranje na još nečemu, bilo
bi neskromno.“
Duško Radović
,,... došavši, nađoh najkrasnije mesto od davnine, preveliki grad Beograd,
koji je po slučaju razrušen i zapusteo, sazdah ga i posvetih Bogomateri ..."
Despot Stefan Lazarević
"Kad je Korbizije rekao za Beograd da je najružniji grad na najlepšem mestu,
imao je pred sobom rezultate tih viševekovnih rušenja. Oni danas koji vole i
poznaju ovaj grad, ne poznaju ga na osnovu onoga sto su u njemu videli ili
dotakli. Njegov najveći i možda najlepši deo je onaj koji je netragom nestao, pa
ga više nikada nećemo videti, snimiti ili dodirnuti. Ali, istoriji pripada i
onaj njen nestali deo, koji se više nikada neće moći rekonstruisati, onaj deo
istorije koji se nalazi u nama, a ne u svetu oko nas."
"Očigledno, Korbizijeov najružniji grad na najlepšem mestu, kroz istoriju je bio
veoma često najlepši grad na najstrašnijem mestu sveta. U zaključku, mogli bismo
parafrazirati 'Njujork Tajms" iz daleke 1876. godine. Da se na turskom pohodu u
Evropu nije isprečila Srbija sa Beogradom (koji je tada sravnjen sa zemljom),
danas bi svakako kao on izgledali Nemačka i Francuska, Beč, Minhen i Marsej."
Milorad Pavić
"Nebo je nad Beogradom prostrano i visoko, promenljivo a uvek lepo; i za
zimskih vedrina sa njihovom studenom raskoši; i za letnjih oluja kada se celo
pretvori u jedan jedini tmurni oblak koji, gonjen ludim vetrom, nosi kišu
pomešanu s prašinom panonske ravnice; i u proleće kad izgleda da cvate i ono,
uporedo sa zemljom; i u jesen kad oteža od jesenjih zvezda u rojevima. Uvek lepo
i bogato, kao naknada ovoj čudnoj varoši za sve ono čega u njoj nema i uteha
zbog svega što ne bi trebalo da bude.
Ali najveći raskoš toga neba nad Beogradom, to su sunčevi zalasci. U jesen i u
leto oni su prostrani i jarki kao pustinjske vizije, a zimi prigušeni tmastim
oblacima i rujnim maglama. A u svako doba godine vrlo su česti dani kad se oganj
toga sunca koje zalazi u ravnici, među rekama pod Beogradom, odbije čak gore u
visokoj kupoli neba, i tu se prelomi i prospe kao crven sjaj po razasutoj varoši.
Tada sunčano rumenilo oboji za trenutak i najzabačenije uglove Beograda i
odblesne u prozorima i onih kuća koje inače slabo obasjava."
Ivo Andrić
"Nad Beogradom sunce sja kao da nikad neće zaći. Ali kad stane da zalazi,
gasi se kao žeravka u vodi. Izgleda mi kao da ne zalazi sunce, nego i zemlja s
njim. Potone zajedno sa suncem i modra gorska kosa u daljini, a zatim počne da
se gubi i sremska ravnica, da se savija kao naslikano platno."
"Ovaj veliki grad bio je, izgleda, oduvek ovakav: istrgan, prosut, upravo kao da
nikad ne postoji, nego večno nastaje, dograđuje se i oporavlja. S jednog kraja
niče i raste, a sa drugog vene i propada. Uvek se kreće i talasa, nikad ne
miruje i ne zna šta je spokoj i tišina. Grad na dve reke, na velikom prostoru
sapet vetrovima."
Ivo Andrić
"Još ponegde u Beogradu postoje tarabe, a uz tarabe raste korov jakog, oporog
mirisa... Gugutka guguče na grani divlje kruške, a zalutali poljski miš beži od
straha ili gladi... Sve to još postoji negde, u nekoj ulici bez imena i kući bez
broja...
Zakačilo se kao čičak za nogavicu velegrada i putuje vremenima i prostorima
kojima ne pripada."
Duško Radović
 |
 |
 |
 |
 |
 |