Насељавање Европљана на данaшњу територију САД почело је у шеснаестом вијеку. Године 1607. Енглези и Холанђани почињу планску колонизацију сјевероисточне обале. Године 1626. Холанђани су основали Нови Амстердам, који Енглези освајају 1664.и преименују га у Њујорк. У седамнаестом и осамнаестом вијеку Французи су освојили велику територију данашње Англоамерике. Њихово продирање имало је двије полазне тачке: из Сен Лоренсовог залива на сјевероистоку и из Мексичког залива. Уз Мисисипи су основали низ насеља. Године 1776. Тринаест енглеских колонија са атлантске обале почиње рат за независност, коју је Велика Британија послије седмогодишње борбе морала да призна(1783.). Младе Сједињене Америчке Државе добиле су у том рату доста велику територију у унутрашњости све до Мисисипија. До 1848. САД су се придружилеи друге преријске покрајине и области планинског запада, све до Тихог океана.

Врло значајан фактор наглог привредног развоја САД био је специфичан развој станопвништва. Број становника растао је веома нагло; 1790.је на територији САД живјело 3,9 мил.људи, 1900 – 76 мил.и 1980 – 227 мил. Такав пораст дуго је био првенствено резултат досељавања, док у посљедње вријеме број становника расте углавном због природног прираштаја.

У САД се средином деветнаестог вијека водио грађански рат између Сјевера и Југа. Рат је почео када је Југ, који је био земљорадничко подручје, прогласио независнот такозване Конфедерације Америчких Држава. У Вашингтону се на ту вијест бурно одреаговало, и рат је почео. У првим годинама Југ је био тај који је био у предности и који је побјеђивао у већини битака, поготово оних важних. Сјевер је био у великој неприлици. Ризиковали су не само пораз у рату и аутоматско осамостаљење Југа, већ и губитак неких територија који су били под контролом Сјевера. Међутим, тада предсједник САД-а доноси одлуку која ће заувијек промијенити ток историје у Америци. Он укида робовласништво. То је наравно погодилоЈуг који је увелико зависио од радне снаге робова. Велики број црнаца се тада придружује војсци САД-а и они заједничким снагама преокрећу ток  рата. Након дуге и очајничке борбе Југ признаје пораз и поново пада под директну контролу Вашингтона.

САД су разрушене након Грађанског рата. Међутим, није им требало дуго времена да поново стану на ноге. Доживљавају веома брз привредни развој, који ће лансирати у сами свјетски врх већ на почетку двадесетог вијека. До тада САД су живјеле у некој врсти само-изолације. Осим што су биле изоловане од Европе својим географским положајем, оне нису жељеле ни да се укључују у глобалне токове или да се уплићу у свјетске проблеме. То се мијења именовањем Рузвелта за предсједника. Он прекида изолацију САД-а. Од тада САД су активне у ријешавању сваког  свјетског проблема, али углавном  такве ситуације покушавају да искористе да би задовољиле сопствене потребе и интересе.

Као свјетска сила, САД се представила по први пут током Првог свјетског рата. САД су биле прозиване као кукавичка земља јер нису хтјеле да се придруже заједничкој борби против Нијемаца. Онда, САД почињу економски да помажу Савезнике, да би касније и отворено кренули у рат(можда мало касно) након потапања неколико њихових бродова од стране Прусије. Иако нису пуно и дуго учествовале, САД су помогле савезу Антанти да побиједи Нијемце.

У међувремену, није изгледало да ће Америка профитирати из овог рата, јер су имали много проблема код куће. Због одласка мушкараца у рат, дошло је до појаве мањка радне снаге. Да би попунили празна радна мјеста, фирме запошљавају жене. Међутим, жене бивају плаћане за исти посао који и мушкарци раде, мањим надницама. Први пут се појављују покрети који се боре за једнакост жена са мушкарцима. До Првог свјетског рата, у САД жене нису могле радити у компанијама, добивати исте плате, нису могле гласати, али је онда дошло до њиховог отвореног протеста. Међу тим организацијама, најславније су Суфражисткиње. Оне су однијеле побједу и добиле су право да раде у индустрији и по повратку мушкараца из рата, да гласају на изборима, да саме доносе одлуке важне за њихов живот. Ипак, та права нису никада у потпуности призната, и добар степен дискриминације се и дан-данас осјећа у САД-у.