Uvod
Ja sam Legiju licno upoznao u Bujanovcu kao reporter «Nedeljnog telegrafa», u leto 2000. godine, kada je dosao u ovaj grad na jugu Srbije sa Radetom Markovicem u americkim dipovima marke "hamer". Tu su Legijini specijalci kontrolisali albanske teoriste iz Dobrosina. Baza im je bila u Dobrim vodama, kod Vranja. Drugi put smo se sreli u jesen 2001. u Zemunu, kod njegovog prijatelja Dusana Spasojevica.
- Gde si Markane? – rekao mi je Legija jos sa vrata dok je prilazio nasem stolu u dvoristu Silerove 38.
Imao je na sebi crnu majcu sa kratkim rukavima, ispod kojih su se videle njegove tintom oslikane ruke. Imao je bradu staru dva dana i neobican sjaj u ocima, koji je odavao njegovo dobro raspolozenje. Nenadano je izvadio pistolj CZ 99 iz pojasa i stavio mi ga na celo:
- Markane ti si pisao ono u knjizi “Tajne srpske policije” da je Legija izdao Slobu!
- Jesam Milorade – odgovorio sam mu. Namerno sam ga nazvao pravim imenom, da mu ne bih tepao i da ga ne bih priznavao kao Legiju – Nego Milorade skloni taj pistolj sa moje glave !!!
- Ne boj se Marko, prazan je!
- Milorade, ti ne nosis prazan pistolj za pojasom.
Stavio je pistolj na komodu iza moje glave i seo u pletenu fotelju u dvoristu Ducine kuce, pored bazena.
- Vidim imas lepu ruzu na vratu, gde si je uradio?
- Dok sam bio u Spaniji!
- Sada te neki prepoznaju samo po toj ruzi!
- Nisam ja jedini u Beogradu koji ima nacrtanu ruzu na vratu.
- Hoces da mi das intervju za Nedeljni telegraf?
- Jesi lud, ko je tebi dao intervju, taj je danas pokojni! Ja mislim jos da zivim. Zena mi ceka dete, dobicu sina, daj Duca nesto da popijemo!
Spasojevic je doneo viski “Balontajn” star 12 godina i sipao nam. On je uzeo sok od narandze. Nastavio sam da caskam sa Legijom:
- Hteo bih nesto da pisem o tebi i tvom zivotu, daj mi nekog iz porodice i reci clanovima tvoje familije da mi daju tvoje fotografije iz detinjstva i mladosti?
- Eno ti ga moj otac u Penzionerskom domu na Bezaniji, pa neka ti on prica. Ili idi kod mog brata Stanislava! Zapisi i broj telefona moje majke Natalije!
Izdiktirao mi je broj, na koji mi se kasnije Legijina majka Natalija ljubazno javljala i uvreme kada je Milorad Ulemek bio drzavni begunac.
- Reci mi Milorade šta je to bilo u Kuli, zasto si zapalio diskoteku?
- Nema Markane vise price!
Zacutao je. Popili smo taj viski i on je iznenada otisao, kao sto je nenadano i dosao u Silerovu broj 38.
|
|
|
|
|
|