|
||
О Канади По величини друга земља у свијету(прва је Русија), Канада има сличну геолошку грађу као САД, али су ипак међусобно знатно другачије. Највеће су разлике у клими, пошто на сјеверу Канаде влада арктичка клима. Са изузетком уске тихоокеанске обале, Канада има континенталну климу, изразитију него у САД. Југоисточно приморје, које сачињава брдовито и средњопланинско земљиште сјевероисточних Апалача, Њу Бранзвика, Нове Шкотске, Њуфаундленда и острва Принц Едвард, има релативно хладну и влажну океанску климу и неплодно земљиште. Изузетак је 1000 км дуга, плодна долина Сен Лоренса, због повољних педолошких и климатских прилика најгушће насељена. Сјеверно подручје, сјеверно од Великих језера до језера Винипег на Западу, је таласаст, ледницима обликован предио, богат рудама. Повољне околности за саобраћај и природна богатства тамо су условили развитак највећих канадских индустријских центара и низ већих градова. Одатле у правцу запада протеже се плодна унутрашња низија с непрегледним пшеничним пољима и пашњацима. Канадски планински запад с пространим четинарским шумама и бројним рудним налазиштима представља непроцјењива природна богатства. Готово половину Канаде заузима сјеверноканадска низија, на југу обрасла четинарском шумом, која према сјеверу лагано прелази у мочварну тундру. Сјеверну Канаду чине бројна острва, дјелимично гола, дјелимично прекривена ледом. Обални дио Хадсоновог залива и Лабрадор спадају, такође, у арктичко климатско подручје. По вриједности производње сточарство премашује земљорадњу. У канади се гаји око 16 милиона грла говеда, око 10 милиона крмака, 2 милиона оваца... Канада је највећи извозник стоке у свијету, и значајан извозник мљечних производа. Главна сточарска подручја налазе се између језера Хјурон и атлантске обале. Велики значај има и гајење животиња са скупоцјеним крзном, које се хране јефтиним рибљим месом и отпацима. Таквих фарми највише је уз обалу, па рибарском становништву дају додатно запослење. Најзначајније тржиште крзна је Монтреал. Шуме Канадског штита и планинског запада богате су резервама дрвета, посебно смреке, дуглазије, кедра, јавора и бријеста. Због великих раздаљина и недостатка саобраћајница у прошлости овај дио канадске територије се мало искоришћавао, али данас се све то зато ''надокнађује''. По улову и извозу рибе Канада такође спада међу прве државе у свијету. Некад се посебно много рибе ловило у њуфаундлендском плићаку, али данас је то забрањено јер су врсте рибе из тог подручја скоро потпуно изумрле због превеликог лова. Ипак, најзначајнија су ловишта на тихоокеанској обали, око Ванкувера. Канадска индустрија је релативно млада. Развила се послије Првог и Другог свјетског рата капиталом из Велике Британије и САД. Почетну базу за развој индустрије чине скоро неисцрпна шумска богатства и јефтина електрична енергија. Данас још увијек разне индустрије за прераду дрвета остварују највећи дио националног дохотка и представљају највећи дио извоза. Главни центри дрвопрерађивачке индустрије су у градовима на обалама језера Онтарио, уз ријеку Сен Лоренса, и на западу у Ванкуверу.
|
---|