Pablo Pikaso je bio sin Hozea Ruiza Blanka, profesora crtanja, i Marije Pikaso Lopez. Njegovo neuobicajeno interesovanje za crtez je poceo vrlo rano, negde u 10 godini, kada je postao ucenik svog oca u Korunji, gde se porodica premestila 1891. godine. Od tog momenta njegov talenat i interesovanje za eksperimentisanje i razvijanje vlastitog likovnog izraza, pomaze mu da vrlo brzo prevazidje umetnicke sposobnosti svoga oca. U Korunji, Pikasov otac je odlucio da podredi svoje umetnicke ambicije sinu, dovodeci mu modele i podrzavajuci ga u ostvarenju njegove prve izlozbe kada je imao samo 13 godina.

Porodica Ruiz-Pikaso se seli u Barselonu 1895. godine i Pablo se upisuje u Ljocu (kat. La Llotja), lokalnu umetnicku akademiju, gde je njegovo otac vec dobio posao kao profesor crtanja. Svi u porodici su se slozili da Pablo moze da postane akademski slikar, a 1897. godine, njegova slava u Spaniji je isla u prilog ocekivanjima, posto je te godine njegova slika Nauka i milosrdje za koju je njegov otac bio model doktora, dobila pocasnu nagradu u Madridu na izlozbi Kraljevske akademije San Fernando.

Spanski glavni grad je bio ocigledno sledeca stanica za mladog umetnika, gdje bi mogao da stekne priznanje i ispuni ocekivanja svojih roditelja. Pablo Ruiz odlazi za Madrid i upisuje se u Kraljevsku akademiju San Fernando, jeseni 1897. godine. Ali ubrzo ocenjuje nastavu na Akademiji ispod ocekivanog nivoa i trosi vreme na crtanje i slikanje svakodnevnice koja ga okruzuje: kafica, ulica, burdela, itd. U Pradu otkriva spansko slikarstvo i pise: „Muzej je predivan. Velaskez je prva klasa; moju paznju privlace odlicni portreti od El Greka, ali Muriljo nije uverljiv u svakoj od svojih kompozicija“. Dela ovih i drugih umetnika su ostavila jak utisak na Pikasa i takodje postala putokaz u razlicitim momentima njegove duge karijere. Goja je bio umetnik cija dela je Pikaso narocito kopirao u Pradu 1898. godine (portret toreadora Pepea Ila i crteze za jednu od grafika iz Gojine serije Kaprici).

U Barseloni, gde je pohadjao skolu, kao i u Madridu, gde je bio svakodnevni posetilac muzeja Prado, ispitivao je sve u vezi sa slikarstvom, a sanjao je i o Parizu, gde napokon stize u oktobru 1900. godine.

U istoriji slikarstva malo je “drzavnih udara” koji se mogu meriti s onim sto ga je Pablo Pikaso ostvario 1907. godine, kada je svojim zapanjenim prijateljima pokazao “Gospodjice iz Avinjona", sliku na kojoj je svet predstavio kao u razbijenom ogledalu. Pikaso je bio pokretac i inspirator slikarskih smerova kao sto su kubizam i sugestivni ekspresionizam koji predstavljaju pravi revolucionarni prevrat u modernoj likovnoj umetnosti.

Zenio se dva puta i imao je mnogo ljubavnica. Imao je cetvoro dece. Posljednje dete, Paloma, bila je rodjena kada je on imao 68 godina.

Pikaso je napravio preko 6000 slika, skulptura i crteza. Njegove slike danas vrede milione. Umro je 1973. kada mu je otkazalo srce za vreme napada gripa.

Pikaso je za vreme Spanskog gradjanskog rata, Prvog svetskog rata, i Drugog svetskog rata ostao neutralan i nije bio ni na jednoj strani i nije ratovao. Nikakva politika nije bitno i trajno uticala na njega i ako je jedno vreme bio i u Komunistockoj partiji, ali je posle Staljina odstupio iz nje jer je bio kritikovan.

                                              NAZAD