MILOS OBRENOVIC
(1780-1860)
Milos Obrenovic
Knez Milos Obrenovic (18-.mart 1780.-26.septembar 1860) vladao je Srbijom od (1815-1839), i od (1858-1860). godine.Bio je veliki drzavnik i diplomata. Jedan je od najzasluznijih za dobar politicki status Srbije u Evropi.
Milosevo prezime je bilo Teodorovic. Prezime Obrenovic preuzeo je 1810. godine., posle smrti svog brata po majci Milana. Pretpostavlja se da je to uradio jer je Milan, kao istaknuti vojvoda, imao veliki ugled u narodu. Uz njega je Milos prosao kroz gotovo sve vece bitke u Prvom srpskom ustanku. Zbog pokazane hrabrosti, Kradjordje mu je poverio Uzicku nahiju na upravu i odbranu.
Posle propasti ustanka, Milos je bio jedini od istaknutijih vojvoda koji je ostao u Srbiji. Dobio je amnestiju od Turaka i postao oborknez Rudnicke, zatim Pozeske i Kragujevacke nahije.
Godine 1815, 23. aprila Milos je stao na celo Drugog srpskog ustanka, koji je podigao u Takovu.Učestvovao je u najvaznijim bitkama i licno vodio pregovore sa Turcima. Tako je 25.oktobra 1815. godine sklopio usmeni dogovor sa Ali-pasom o mesovitoj srpsko-turskoj upravi u Beogradskom pasaluku. Dogovor je uređen posebnim fermamom, kojim je Srbija i zvanicno dobila nekoliko znacajnih povlastica.Milos nije birao nasina da usvrsti svoj polozaj i da izbori sto vec u autonomiji za Srbiju. Turke je potkupljivao, a potencijalne konkurente za vlast je uklanjao.
Kada je jula meseca 1817. godine u Srbiju tajno dosao Karadjordje radi dogovora o organizovanju zajednickog ustanka Grka, Srba i Bugara,Milos je iz "državnih razloga" naredio da se Karadjordje ubije.
Upornom diplomatijom i uz mnogo politickog takta, Milos je 1830. zadobio poseban sultanov akt o delimicnoj unutrasnjoj samoupravi i slobodnoj skoli, takozvani Hatiserif. Posebnim beratom Milosu je bilo priznato nasledno knezevsko dostojanstvo.
Iako je sam bio nepismen, knez je dobro osecao potrebe novog vremena. Zahvaljujuci njemu, srpski mladici su poceli da se skoluju u Rusiji, Ugarskoj, Austriji i Njemackoj, dok su, po knezevom pozivu, u Srbiju stali da dolaze lekari, profesori, inzenjeri. Privreda cele zemlje se unapredjuje, tako sto se novi stanovnici salju u opustele oblasti i za to dobijaju znacajne poreske olaksice.
Medjutim, Milosev despotski nacin vladanja ucinio je da se staresinski sloj ujedini i postane ozbiljna pretnja njegovoj samovlasti. Njegovi politicki protivnici uspeli su da 1835. god. nametnu prvi Ustav srpske moderne drzave, poznatiji kao "Sretenjski ustav" . Taj ustav je brzo suspendovan jer nije odgovarao velikim silama Rusiji, Austriji i Turskoj. Na mesto njega, godine 1838. je donet hatiserif, nazvan "Turski ustav". Ovim ustavom knezeva vlast je ogranicena Sovjetom (stari izgovor za „Savet“), sastavljenim od izvesnog broja savetnika, koje knez nije mogao da otpusti.
Ne mireci se sa takvom podelom vlasti, Milos je 1.juna 1839.god. bio prinudjen da abdicira i napusti zemlju. Nasledio ga je tesko oboleli stariji sin Milan, koji je umro posle mesec dana, pa je presto pripao Milosevom mladjem sinu Mihailu.
Mihailo je nastavio da vlada po uzoru na svog oca, pa je i on ubrzo prognan iz zemlje. Ustavobranitelji su 1842. godine doveli Karadjordjevog sina Aleksandra, koji je vladao od 1858.god. Nakon devetnaest godina izganstva, Milos se vratio u Srbiju i zapoceo svoju drugu, kratkotrajnu vladavinu, koja je trajala do 1860.
 |
 |
 |
 |
 |
 |