Tokom više miliona godina,sposobnost letenja omogućavala je pticama da pobjegnu od grabljivaca i da se umnožavaju brojačano i po vrstama.Sve vrste ptica su se prilagođavale svojoj prirodnoj okolini da bi preživjele.U svakoj grupi ptica postoji više različitih porodica,koje se međusobno jasno mogu odvojiti jedna od druge.
U ratite (ptice trkačice) spadaju noj ,emu,kivi,nandu i kazuar.Sve ove ptice su izgubile sposobnost letenja zbog nedostatka prirodnih neprijatelja i razvijanja drugih sredstava odbrane. Neki ratiti su visoke dugovrate ptice koje žive na širokim,otvorenim prostorima. One koriste svoj oštar vid da uoče grabljivice ,a duge,snažne noge omogućavaju im brzo bjekstvo.Nojevi mogu da dostignu brzinu od 65 km na sat.Kivi je mnogo manja ptica,sa perjem koje liči na dlaku.On živi u gustoj šikari i koristi svoja izvanredna čula mirisa i sluha da osjeti grbljivce,a oštre kandže da se od njih odbrani.Kazuari tragaju za voćem,bobicama i zrnevljem u gustim prašumama Australije i jugoistočne Azije.Oni koriste rožnatu krijestu,ili kacigu na glavi za raščišćavanje prolaza.
Pingvini takođe ne mogu da lete.Većina njih živi na hladnim,južnim morskim obalama,kao na primjer na Antarktik.Nezgrapni na kopnu,pingvini su brzi i graciozni u vodi. U njoj se u potrazi za ribom i lignjama,kreću pomoću svojih krutih krila,nalik na peraja.Razmnožavaju se u velikim kolonijama,na kopnu ili na ledu.Da se ne bi smrzli u vodi pingvini imaju nekoliko slojeva gustog perja i debeo sloj potkožnog sala.Kada stoje na ledu,poseban sistem cirkulacije(krvotoka) odrzava unutrašnju toplotu krvnih sudova i na taj način spriječava gubitak toplote preko kože,odnosno sprječava da im se noge zalede.
Ptice plovuše (patke,guske i labudovi) hrane se u vodi,isto kao i gnjurci i ronci,koji su uglavnom sltkovodne ptice.Plovuše plivaju po površini vode pomoću nogu na kojima su prsti često povezani plovnom kožicom.Njihovo perje je obloženo materijom koja je vodootporna,zadržava vazduh i održava price na površini vode.Patke se naginju u vodu dok jedu,dok gnjurci i ronci u potpunosti zarone ispod vode.Hrane se ribom,beskičmenjacima i biljem.Patke i guske su među najbržim pticama u vodoravnom let.Vrste kao što je riđogrudi ronac,vrsta morske patke,mogu da dostignu brzinu od 100km na sat.Da bi sačuvale energiju na dugim letovima,kao na primjer za vrijeme seobe,guske i labudovi često lete u formaciji latiničnog slova V.Kretanje vazduha stvoreno mahanjem krila svake ptice olakšava let susjednim pticama u jatu.
U ptice grabljivice spadaju orlovi,sokolovi,jastrebovi i lešinari. Svi oni su mesojedi,sa oštrim,savijenim kljunovima i snažnim kandžama.Oni kidišu na svoj plijen-male sisare,ptice,gmizavce,insekte ili ribu-kroz vazduh,često veoma velikom brzinom.Većina ptica grabljivica,posebno lešinari,hrani se i strvinama.Ptice grabljivice odlično vide na daljinu i mogu da uoče plijen čak i ako je udaljen više kilometara.U vertikalnom obrušavanju sivi soko može da dostigne brzinu od preko 200 km na sat.
Iako su takođe ptice koje love, sa snažnmi kljunom i kandžama,sove su sasvim posebna grupa ptica grabljivica.Sove imaju pljosnata lica i oči upravljene naprijed.Uglavnom love u sumrak ili po mraku.Njihov alica u obliku tanjira "prikupljaju" zvuke i usmjeravaju ih prema ušima,što im omogućava da odlično čuju i lakše pronađu svoj plijen.Perje im je meko,zbog čega lete skoro nečujno i tako iznenada napadaju svoj plijen.Da bi potigle dobro vidno polje,sove moraju da okreću svoje vrlo pokretljive vratove. Mogu da okrenu glavu sasvim unazad da bi vidjele iza sebe.