Emil Nolde (Emil Nolde, zapravo Emil Hanzen; Nolde, Šlezvig, 1867 –Zebil, Holštajn, 1956) je bio nemački slikar i grafičar epohe ekspresionizma. Nolde je izučio zanat duboresca u Flensburgu i bio jedno vreme zaposlen kao učitelj crtanja u zanatskoj školi u Sant Galenu (Švajcarska) pre nego što je počeo da se 1898/99. dalje obrazuje za slikara u Parizu. U Drezdenu je pristupio 1906. umetničkoj grupi Most čije teme (velegrad, svakodnevni život) on nije preuzeo. U njegovom opusu, koji pored slika obuhvata i drvoreze i akvarele nalaze se izuzetni pejzaži i mrtve prirode ali i religiozni motivi (na primer Tajna večera, 1909; triptih Marija Egipatska, 1912). Ekspedicijska putovanja po Dalekom istoku (uključujući i Japan) i po Karibima 1913-14. godine proširila su njegove izražajne mogućnosti. Elementarna snaga boja (pre svega žute, narandžaste, cinober, crvene) koje su nanošene u velikim površinama i pune kontraksta, delom oivečene crnom, jesu karakteristike njegovog stila slikanja. Njegovi uzori bili su autsajderi istorije umetnosti kao što je to bio i on sam: Vinsent van Gog, Džejms Ensor, Edvard Munk i Pol Gogen. Od 1918. godine živeo je naizmenično u Berlinu, na svom imanju u Zebilu i severnoj Friziji. Nacionalsocijalisti su njegovo delo proglasili degenerisanom umetnošću i 1941. godine zabranili mu rad. Tako su do 1945. nastale njegove Nenaslikane slike (akvareli).

<<<<< Nazad