Njegove slike se danas smatraju vrhunskim delima ovog "univerzalnog genija" kako su ga često nazivali. Bio je fasciniran misterijom ljudskog lica i mogućnošću čitanja "pokreta duše" kroz pokrete i izraze lica. Leonardov portret žene fjorentinskog zvaničnika toga vremena "Mona Liza" nadaleko je poznat po zagonetnom izrazu lica portretisane dame. Portret "Mona Liza" je prvi psihološki portret naslikan u istoriji te se zato daje toliki značaj ovom delu.

Život:

Leonardo Da Vinči je rođen u doba renesanse, 15. aprila 1452. u jednoj seoskoj kući, 3 km udaljenoj od Vinčija.

Leonardo da Vinči se rodio u selu Anhiano blizu grada Vinči u Italijii bio je vanbračno dete. Njegov otac bio je mladi pravnik Pietro da Vinči a mati Katarina koja je bila verovatno seoska devojčica jer nema dokaza da je bila rob iz Srednjeg istoka koju je posedovao Pietro.Jedini pouzdani podatak o njoj jeste da se zvala Katarina.Leonarda je krstio paroh Pijero da Bartolomeo. Sa nepunih pet godina Leonardo je prešao da živi sa ocem i maćehom.

Leonardo je išao u školu u Vinčiju. Učitelji mladog Leonarda su bili zatečeni njegovim pitanjima i razmišljanjima. U školi je učio da čita, piše i računa. Takođe je učio geometriju i latinski. Kasnije je usavršavao znanje latinskog, jer je smatrao da nije dovoljno naučio u školi. Sa 14 godina preselio se u Firencu, gde je radio kao pomoćnik u jednoj radionici.

Kako se rodio pre zavedene konvencije o imenima Leonardo se zvao imenom koje je značilo „Leonardo sin gospodara iz Vinče. Leonardo je sam podpisivao svoje radove kao „Leonardo“ ili „Ja Leonardo“ ( „Io Leonardo“). Mnogi autori njegove radova navoda kao radovi od Leonarda a ne radovi da Vinčija. Ime svoga oca naravno nije upotrebljavao zbog svoga nelegitimnog postavljenja.

Leonardo je rastao sa svojim ocem u Firenci. Ceo svoj život je bio vegetarijanac. Oko 1466. godine je postao šegrt slikara Andrea del Verokia a kasnije je postao nezavisan slikar u Firenci.

Leonardo uči zanat u umetničkoj radionici Verokia 1466. Andrea del Verokio je bio vodeći firentinski vajar, zlatar i slikar. Verokio je oduševljen crtežima mladog Leonarda i prima ga u svoju radionicu, gde Da Vinči počinje da radi sa mnogim poznatim umetnicima - Botičelijem, Peruđinijem, di Kredijem. U junu 1472. Leonardo je postao član slikarskog esnafa, čime je završio šegrtovanje. U knjizi upisanih u esnaf da Vinči je upisan pod imenom Lionardo.

Prvo poznato Leonardovo delo je crtež Arnovaleja u mastilu- urađen 5. avgusta 1473. Na njemu se vidi Leonardova darovitost, jer je ralistično naslikao pejzaž, što niko pre njega nije uradio.

1476. Leonardo i Verokio po narudžbini su naslikali sliku Hristovog krštenja. Leonardo je naslikao prednjeg anđela i pejzaž. Razlika između ova dva umetnika vidi se u izradi anđela.

1476. godine je bio anonimno optužen za homoseksualni odnos sa 17 godišnjim poznanikom prostitutom Jakopom Saltarelijem koji mu je bio model. Skupa sa nekolicinom mledih muškaraca je bio optužen za homoseksualnost. Usled nedostatka dokaza bio je proglašen za nevinog. U sledećim godinama je bio pod prismotrom „Noćnih stražara“- u renesansno doba moralna policija. Tvrdnja da je Leonardo da Vinči bio homoseksualac se javno akceptira. Najduži odnos je imao sa lepim delikventom Đanom Đakomom Kaproti da Orenom kojega su zvali „mladi davo“ i koji je u njegove službe stupio kada je imao 10 godina kao njegov asistent. On je ovog mladića pomagao i posle smrti mu je ostavio svojim testamentom polovinu svojih vinograda.

Oko 1482. godine do 1499. godine je radio za Ludovika Sforca vojvodu u gradu Milanu gde je osnovao i vlastiti atelje sa učenicima. Tu je upotrebljeno 70 tona bronze- u pokušavu vojvode za odbranu od Francuza i Šarla VIII koje je bilo namenjeno za njegovu veliku skulpturu koja je bila namenjena gradu Milannu 1495. godine. Milano se predalo bez rata i 1498. Sforsa je bio svrgnut. Leonardo je ostao u Milanu sve do vremena kada je video kako francuski strelci lukovima treniraju na njegovom modelu skulpture „Gran Cavalo“ u polovičnoj veličini i otišao je onda najpre u Mantovu pa zatim u Veneciju. U Firencu se vratio aprila 1500. godine. U Firenci je stupio u službu Cesara Bordžoja sina pape Aleksandra IV kojega su zvali „Vojvoda Valentino“ kao vojni arhitekta i graditelj. 1506. godine se vratio u Milano koje ja tada bilo u rukama Maksimiliana Sforca od kako su isterani Francuzi. 1507. godine se susreo sa lepim 15 godišnjim aristokratom, grofom Frančesko Melzimom koji je postao njegov učenik životni drug i naslednik.

Od 1513. – 1516. živeo je u Rimu gde je u to vreme delovao slikar Rafaelo Santi i Mikelanđelo iako sa njima nije održavao kontakte smatra se da je izvršio odlučujući uticaj na preseljenje skulpture Davida – majstorskog dela Mikelanđela. Zbog toga Mikelanđelo nije bio po svemu oduševljen. 1515. godine je Milano opet bio okupiran i Leonardu je bilo povereno stvaranje dekoracije za mirovne pregovore u Bolonji između francuskog kralja Fransoa I i pape Lava X kada je prvi put morao da se susretne sa kraljem. 1516. godine je stupio u službu kralja Fransoa I i upotrebljavao je zamak odmah pored kraljeve rezidencije, dobijao je velika primanja i postao kraljev prijatelj. Umro je u Francuskoj u gradu Amboaz u zamku Klo-Lise i u skladu sa njegovom poslednjom željom njegov kovčeg je pratilo 60 prosjaka, sahranjen je u kapeli zamka Amboaz. Leonardo da Vinči je imao mnogo prijatelja.