Генерал Божидар Јанковић (7. децембар 1849, Београд - 7. јул 1920, Нови) је био српски официр (генерал) и учесник Српско-турских ратова, Српско-бугарског рата, Балканских и Првог светског рата.

Завршио је Војну академију и генералштабну припрему. У Балканским ратовима командовао је Трећом армијом која је ослободила Косово и учествовала у Брегалничкој битки. Војни министар Србије био је 1902. године. У Првом светском рату је био начелник штаба црногорске Врховне команде - до јуна 1915 и делегат српске Врховне команде код Црногорске врховне команде. Из револта због заузимања Скадра, поменуте године, напуста Црну Гору. Као председник Народне одбране учествовао је са српским четничким групама на простору Старе Србије.

Његов син је армијски генерал војске Краљевине Југославије Милојко Б. Јанковић (Београд, 20. март 1884 - 11. април 1973).