Odakle dolazimo? Ko smo? Kuda idemo?

(D’oů venons-nous ? Que sommes-nous ? Ou allons-nous ?)

Slika Odakle dolazimo? Ko smo? Kuda idemo?, koja se smatra Gogenovim remek –djelom, naslikana je za vrijeme njegovog drugog i najduzeg boravka na Tahitiju 1897.godine. Gogen je namjeravao da to bude njegova zadnja filozofska oporuka, oprostaj prije pokusaja samoubistva. Radio je velikom brzinom  i zavrsio je u roku od mjesec dana. Tvrdio je da je radio direktno na platnu bez prethodnih crteza.

Srecom, Gogenov pokusaj samoubistva nije uspio i on je pisao o slici u pismima svojim prijateljima.

 

U jednom pismu iz 1901.upucenom Gogenovom prijatelju Sarlu Morisu, Gogen je nacrtao dijagram koji objasnjava znacenje slike.

Desno se nalaze zena djete i pas i simboli proljeca koji predstavljaju pocetak zivota (Odakle dolazimo?).

Zatim u sredistu muskarac koji postavlja pitanje znacenja postojanja, pruzajuci ruke da ubere plod sa drveta saznanja (Ko smo mi?).

Lijevo starica “sasvim blizu zivota” simbolizira kraj zivota. Tu su i dva zlobna lika u mrko-smedjoj odjeci, pored drveta saznanja, ulivaju tugu izazvanu samim saznanjem. (Kuda idemo?).

A kao suprotnost tome tu su i jednostavna bica koja se predaju veselju zivljenja, sto predstavlja raj prema ljudskom shvatanju.

Na taj nacin slikar je pokusao da otkrije misteriju radjanja, zivota i smrti.

Ova slika otkriva Gogena na vrhuncu umjetničke snage.

Njegov lični stil i simbolične boje su gotovo savršeno usklađeni da bi izrazili veliki filozofski ideal u stanju mira i misterije.

 
Ona posmatra duh mrtvih (Manao Tupapau)1892.

Jedne noci kada se Gogen  vratio u svoju kolibu spazio je svoju ljubavnicu Tahicanku Tehuru kako lezi na krevetu u tami koje se ona uzasno bojala. 8.decembra 1892. pisao je svojoj supruzi Meti:

 

"Naslikao sam akt mlade djevojke. U takvom polozaju dovoljna je samo sitnica pa da sve ispadne vulgarno. No, ipak sam je hteo naslikati u toj pozi: zanimale su me linije i radnja… Ti ljudi se veoma boje duhova mrtvih. Morao sam objasniti njen strah minimumom ucenih sredstava, ne onako kako se to radilo u proslosti. Da bih to postigao opsti sklad je mracan, tuzan, zastrasujuci, te se vizuelno doima poput pogrebne zvonjave: ljubicasto, tamnoplavo i narandzastozuto… U pozadini ima nesto cveca, no buduci da je zamisljeno ono ne sme biti stvarno. Kod mene ono lici na iskre. Polinezijci veruju da su nocne fosforescencije duhovi mrtvih. Veruju u njih i boje ih se. Konacno, naslikao sam duha vrlo jednostavno kao malu, bezazlenu zenu, jer devojka moze vidjeti samo duh mrtvoga kad je on povezan s mrtvom osobom, tj. s ljudskim bicem kakva je ona sama."

 

                                                                        

La Orana Maria

             

                

Na slici La Orana Maria Gogen prenosi biblijsku scenu u tropsku prirodu. Na ovoj slici je bitan kolorit stvaranja koji

sija i uzdize se iz svoje okoline, ali pri tome se ne odvaja od prirode.

Uz jako naglasavanje vertikalnih linija preko osoba i drveca kao i horizontalnih crta poda, slika dobija zatvoren monumentalitet. Njhova naga tijela su zavijena u "Pereo" (to je    vrsta odjece koja se zavija oko kukova). U pozadini su mracne planine i drvece koje cvjeta. Put je tamno ljubicast, a trava je smaragdno-zelena. Lijevo su banane.

 

 

 

Van Gog

U Arlu je naslikao poznati portret Van Goga sa njegovim suncokretima U jednom pismu, upucenom Van Gogovom bratu Teu, Gogen kaze:.

 

                “Izradio sam ovih dana jedan portret vaseg brata kao motiv slike (slikar suncokreta) na platnu od 30cm. Sa stanovista geografije mozda nisam postigao veliku slicnost, ali mislim da sam u njemu uhvatio nesto sto je prisno njegovo…”

 

     

NAZAD

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Na sli