Za Milenu su govorili da je graciozna i lepsa od svojih slika. U Njujorku je saradivala s najpoznatijim modnim zurnalima, radeci i kostime za balet i film, modele haljina, reklame, dekorativne ilustracije. Videla je vlastiti lik, stasitost, uzvisenu zenstvenu lepotu, posebno u ciklusu njenih predivnih reklamnih kreacija za velike modne magazine, poznate parfeme i firme: Vogue, Tekstron vogue, Harper's Bazaar, magazin Herst, Town and country. Zracila je harizmaticnom lepotom i lako osvajala visoke aristokratske krugove. U privatnom zivotu bila je krhkog zdravlja i zamisljena nad vecitim temama zivota i smrti. Mnogi su govorili da je slikarka lepsa i ljupkija od svojih modela i da bi, kada je ulazila u neku prostoriju prepunu bogatih zena, sve oci bile uprte u nju. Iako u jednostavnoj haljini, bez nakita i u sesiricu koji je sama napravila, Milena je ocaravala svojom pojavom.

Na svom umetnickom putu Milena Pavlovic Barili prvo srece Nemce, slikara De Kirika koji ima uticaja na njen rad (delovi platna ostaju nepokriveni), a simboli su joj izmedu sna i jave, zenski, setno ljupki likovi, velovi, krilati mladici na stulama, anticki stubovi, Venere bez ruku, arlekini, biste, lepeze, ptice, a kasnije, u trecem, prelaznom periodu, i simboli diskretnijeg nadrealizma. Odlaskom u Italiju ulazi u novu prerafaelitsku, u stvari, romanticarsku skolu, okrenuta vise proslosti nego sadasnjosti, te postaje predstavnik nadrealistickog ili metafizickog romantizma.