Nakon velike retrospektivne izlozbe radova Milene Pavlovic Barili “San o budenju” u Galeriji Srpske akademije nauka i umetnosti, kojom je pocela proslava jubileja 100 godina od njenog rodenja, stvaralastvo ove nase znamenite slikarke bice krajem ove i pocetkom naredne godine predstavljeno i publici Rima, grada u kome je Milena jedno vreme zivela, i u kome je imala izuzetno zapazene izlozbe. Imajuci u vidu uticaj koji je Milena Pavlovic Barili izvrsila na italijansko slikarstvo i pokazavsi respekt prema njenom celokupnom opusu - u realizaciju izlozbe se ukljucilo i Ministarstvo kulture Republike Italije.

Stvaralastvo Milene Pavlovic Barili ce za vreme trajanja jubileja, pocev od decembra, tokom dva meseca imati prilike da vidi i publika u srpskom Kulturnom centru u Parizu, gde je Milena provela deo svog zivota, radeci, izmedu ostalog, i za njihove prestizne modne casopise, zbog cega ovdasnji Muzej mode razmatra mogucnost za uspostavljanje saradnje na prezentaciji njenog modnog stvaralastva.

U saradnji sa Univerzitetom u Bolonji, odeljenjem za unapredenje mode i tehnologije, sa Fakultetom primenjenih umetnosti u Beogradu i Galerijom u Pozarevcu, ove godine ce biti organizovana i izlozba u Gradskom muzeju u italijanskom gradu Riminiju,a u sklopu programa „Muzej u pokretu”, 15 najistaknutijih dela velike slikarke bice prikazana sirom Srbije. Najznacajniji deo Mileninog umetnickog opusa nastao je van granica Srbije, odakle je Milena otisla u rano prolece 1930. godine. Skoro citavu deceniju je svojim zivotom i radom bila vezana za zapadnoevropske umetnicke metropole - London, Pariz i Rim, gde se druzila i izlagala s najistaknutijim predstavnicima evropske umetnicke avangarde.

Za zivota je stvorila preko 300 radova, mnogo skica i crteza. Danas se mnoga njena platna nalaze u Pozarevcu, u Muzeju savremene umetnosti i Narodnom muzeju u Beogradu, kao i u Rimu.

U samo predvecerje izbijanja Drugog svetskog rata, avgusta 1939. godine, Milena je otputovala za Njujork, gde je ostala do smrti.

U Americi se bavila i komercijalnim dizajnom, pre svega kao ilustrator modnih zurnala i casopisa za uredenje enterijera i eksterijera ("Vogue", "Town & Country", "Sharm", "Glamour", "Harper's Bazzar"). Saradivala je i s kompozitorom Dankarlom Menotijem, za ciji je balet "Sebastijan" radila kostime.
Magicno i onostrano, nasluceno na londonskoj izlozbi, nastavice da traje i produbljuje se u delima izlozenim aprila 1932. godine u pariskoj galeriji, a definitivno ce se uobliciti tokom narednih meseci u Italiji, da bi oktobra iste godine, otvarajuci rimsku umetnicku sezonu, Milenina izlozba u bila ocenjena kao dogadaj koji je usijao pera najuglednijih likovnih kriticara gradova na Tibru i Seni i doprineo da njeno ime odjednom uzleti i zauzme stranice evropskih novina.