СПИСАК ВАЖНИЈИХ ЉЕКОВИТИХ БИЉАКА

Линцура

Линцура је трајна биљка с корјеном који може бити и до 50 година стар. Коријен је јако дугачак, дебео и разгранат. Стабљика је висока до 120 центиметара. Цвјетови су свијетложуте боје.

Станиште:

Линцура веома често расте груписана на пустим мјестима, међу грмљем и на планинским пашљацима и ливадама.

Љековити дио биљке:

За лијек се у јесен или рано прољеће бере корјен старијих биљака, Свјежи корјен је неугодног мириса, док је мирис осушеног корјена ароматичан. Ваља га брзо сушити - а то се постиже ако се исјече по дужини.

Љековито дјеловање:

Линцура се убраја у најстарије љековите биљке. Њен корјен се убраја у најбоља средства за лијечење желуца. Побољшава пробаву, отклања притисак у желуцу, мучнину, нападе несвјестице. Придоноси побољшању састава крви и повећању црвених и бијелих крвних зрнаца, па се због тога користи у лијечењу малокрвности. Сама или помјешана с другим љековитим биљкама сличног дејства, линцура се најчешће употребљава као средство за јачање, за стомак, против грознице, посипање и безболно проширивање рана; корјен се кува и пије против кашља.

Прије свега, треба знати да се лијекови од линцуре пију само прије јела, а никако за вријеме или послије јела. Горки састојци линцуре појачавају лучење желудчаног сока, чиме линцура олакшава и убрзва варење. Препоручује се код недовољног стварања желудчанг сока, слабог пражњења желуца, киселог подригивања, код грознице, тешког дисања и астме.

Споља се користи за лијечење дубоких, нечистих рана и поврједа.