Muzeji u Vasingtonu

Istorijsko društvo Vašingtona, osnovano 1894. godine, osmislilo je i uložilo 30 miliona dolara u Muzej Distrikta Kolumbija, u kome se nalazi glavni grad SAD. U njemu su prikazani dogadjaji i licnosti koji su oblikovali prestonicu.Muzej je smešten u zgradi Karnegijeve biblioteke, na trgu Maunt Vernon, u jednoj od obnovljenih gradskih èetvrti. Ta prva gradska biblioteka radila je od 1903. do 1970., a bila je poznata i po tome što je sve vreme bila otvorena i za crnce i za belce.Direktor Muzeja grada Vašingtona, Barbara Franko, kaže da je muzej zamišljen kao interaktivna izložba, sa slikama predsednika Džordža Vašingtona i Abrahama Linkolna, koje govore i takoreci iskacu pred posetioce.U muzeju su izložene mnoge fotografije i retka dokumenta, kao što su potvrde o oslobadjanju bivših robova ili poternica iz 1865. godine za Džonom Vilkesom Butom, ubicom predsednika Linkolna. Medjutim, pokazalo se da je najpopularniji eksponat osvetljeni satelitski snimak grada Vašingtona, ugradjen u pod muzeja.U okolnim prostorijama prikazana je istorija ovog regiona, pocevši od prvih naseobina Piskatavej Indijanaca, pre cetiri hiljade godina. Od interesantnih liènosti, predstavljen je francuski arhitekta Pjer L’Anfan, koji je živeo u Americi i koji je po instrukcijama prvog amerièkog predsednika Džordža Vašingtona, 1791. izradio projekat americke prestonice. Tu je i Aleksander Šepard, guverner Vašigtona od 1873. do 1874. godine, koji je ucinio dosta na izgradnji grada, ali ga je i ostavio u velikim dugovima. Sa druge strane prikazan je život Džejmsa Vormlija, sina jednog roba, koji je uspeo da 1871. godine otvori najbolji hotel u gradu.U muzeju su takodje predstavljene neke od 125 razlièitih cetvrti grada, kao što su Adams Morgan, Džordžtaun i Èajnataun.Poseban deo muzeja posvecen je nekadašnjim dugotrajnim trvenjima oko lokalne vlasti. Danas, Vašington ima legalno izabranog gradonacelnika i gradsko vece. Medjurasni problemi su neizbežna tema u istoriji prestonice SAD, pa je i tome posvecena znacajna pažnja.Neke od ulica u Vašingtonu koje se protežu pravcem istok-zapad oznaèene su imenima americkih država, dok su one koje leže u pravcu sever-jug oznacene slovima abecede. Neke ulice imaju interesantniju istoriju od drugih. Na primer, pocetkom XX veka, oblast oko ulice U bila je centar zabave i biznisa. U jeku umetnickog pokreta ”Harlem renesans,“ dvadesetih i tridesetih godina prošlog veka, u njoj su nastupali Besi Smit i jedan od najpoznatijih stanovnika Vašingtona, Djuk Elington.Najnovija istorija Vašingtona imala je i neslavne periode. Prethodni gradonacelnik Merion Beri bio je na vlasti punih 12 godina. Za to vreme, mnogi socijalni programi su zloupotrebljeni, grad je bio u velikim dugovima, a clanovi Vlade su optuženi za proneveru. 1990. godine, gradonacelnik Beri je uhapšen zbog posedovanja droge, posle èega je podneo ostavku i odslužio šest meseci zatvora. Medjutim, cetiri godine kasnije, stanovnici Vašingtona izabrali su ga za gradonacelnika za još cetiri godine. Zbog povecane stope kriminala, prodaje droge na ulicama nekih gradskih cetvrti i smanjene bezbednosti u Vašingtonu, mnogi ljudi -- pogotovo belci i bogatiji crnci -- tokom poslednjih decenija odselili su se u predgradja. Danas, zahvaljujuci znatnim povlasticama prilikom kupovine nekretnina, ljudi se polako vraæaju u Distrikt Kolumbija. Pored ostalog i Muzej grada Vašingtona predstavlja doprinos obnovi glavnog grada SAD.

>>Početna strana<<