РНК

РНК или рибонуклеиснка киселина је једињење слично ДНК молекулу али је грађено из једног ланца и има базу урацил у својим азотним базама.

Урацил је једна од четири нуклеобаза РНК, која замењује тимин који се налази у ДНК. Као и тимин, урацил може да формира базни пар са аденином помоћу две водоничне везе, али му недостаје метил група која постоји у тимину. Урацил ће, за разлику од тимина, лакше да се дегенерише у цитозин. Урацил се врло ретко може наћи у ДНК.

По улози коју у ћелији имају и по свом просторном изгледу, РНК се дели на:
    информациону, иРНК
    транспортну - тРНК и
    рибозомску рРНК.

Све три врсте настају преписивањем (транскрипција) одређених делова једног ланца ДНК, односно преписивањем гена. Тако да РНК представљају копије појединих гена.

Информациона РНК настаје преписивањем структурних гена који садрже упутство за синтезу протеина. Улога и-РНК је да то упутство (информацију) за синтезу протеина пренесе до рибозома (место синтезе протеина). Синтеза и-РНК почиње онда када је ћелији потребан неки протеин, а када се обезбеди довољна количина протеина и-РНК бива разграђена.

Транспортна РНК настаје преписивањем мале групе специфичних гена. Транспортна РНК има двоструку улогу: преводи упутство за синтезу протеина са и-РНК у редослед аминокиселина у протеину и преноси аминокиселине до рибозома.

Рибозомска РНК настаје преписивањем гена који се заједнички називају »организатори једарцета«. Њена улога је да заједно са одређеним протеинима награди рибозоме.

Ћелије једног организма се међусобно разликују по и-РНК и т-РНК које садрже док су р-РНК и ДНК у свим ћелијама једног организма исте.

Следећа страница

Почетна страница