|
|
SVIJET KOMPJUTERA
Osnovne komponente racunara
Sadrzaj ovog poglavlja obradjuje osnovne komponente racunara, ato su: Mikroprocesor, unutrasnja memorija, maticna ploca, hard disk, graficka kartica. Ove komponente predstavljaju fizicki dio racunarskog sistema i oznacavaju se terminom hardver.
Maticna ploca
Maticna ploca je glavna
printana poluprovodnicka ploca koja omogucava komunikaciju izmedju ostalih hardverskih dijelova u racunaru. Prakticno, maticna ploca je dom za ostale komponente. Ona direktno utice na performanse racunara shodno mogucnostima njenog cipseta, socketa i kvaliteti ostalih dijelova na ploci. Maticne ploce su mnogo uznapredovale, tako da je danas sasvim uobicajeno da maticna ploca ima vec ugradjen zvucni cip, graficki cip, mrezni cip, USB prikljucke, pa cak i procesor, dok su floppy kontroleri vec odavno uobicajeni, iako su prije i oni bili odvojeni.|
|
Vremenom su se pojavljivali razni standardi za maticne ploce, odnosno Form Factor koji određuje oblik i velicinu maticne ploce, te njen nacin funkcionisanja i mogucnosti. Danas je uobicajen ATX standard, dok imamo i njegovu mikro varijantu mATX za ploce namijenjene manjim kucistima, dok je obicna ATX ploca nesto veca. Takodje, postoji stari AT standard koji je osnova ATX-a, ali se danas vise ne proizvode maticne ploce za taj standard. Najnoviji standard je Intelov BTX format maticnih ploca.
| Mikroprocesor Mikroprocesor (CPU - Central Processing Unit) je najvaznija komponenta racunarskog sistema. Mikroprocesor predstavlja cip koji upravlja radom mikroracunara. CPU dobija instrukcije i podatke od RAM memorije, obradjuje te podatke i smesta rezultate nazad, tako da budu prikazani ili uskladisteni. Cpu obavlja kontrolnu funkciju rada racunara. Ova kontrola je neophodna za korektno funkcionisanje citavog racunara. Njome se obezbedjuje da podaci u svakom trenutku budu raspolozivi onom dijelu racunara kojem su potrebni u toku obrade. |
 |
 |
Mikroprocesor se sastoji iz dvije glavne komponente: Aritmeticko-logicke i upravljacke (kontrolne) jedinice. Aritmeticko-logicka jedinica nadgleda i upravlja radom svih pojedinih dijelova racunara odnosno racinarom u cjelini. Upravljacka jedinica interpretira instrukcije zapisane u programu i prenosi naredbe ostalim komponentama racunarskog sistema. Jedna instrukcija moze specifirati veoma slozenu naredbu koju racunar treba da izvrsi. Tokom obrade podataka unutar računara, podaci se prenose iz jednog dela sistema u drugi, odnosno obavljaju se razne aritmetičke i logičke operacije. Upravljačka jedinica upravlja i koordinira tom obradom. Vreme obrade instrukcija je reda mikrosekunde, a broj instrukcija i veličina binarnog podatka predstavljaju osnovne parametre koji definišu kvalitet mikroprocesora. Mikroprocesori koji se koriste u računarima opšte namene dizajnirani su za rad s podacima dužine 4, 8, 16, 32 i 64 bita. Prvi se nalazi u sastavu jednostavnih kalkulatora, dok poslednji naveden predstavlja praksu u PC Pentium računarima.
| Unutrasnja (radna) memorija Memorija sluzi za pamcenje podataka i programa. Kapacitet odnosno velicinu memorije predstavlja kolicina bajtova koju memorija moze da prihvati. S obzirom na postojanost podataka, radnu memoriju možemo podeliti na RAM memoriju (Random access memory) i ROM memoriju (Read Only Memory). R A M memorija omogucava izvrsavanje programa ili trenutno skladistenje rezultata rada programa. Da bi se program mogao izvrsiti, on se iz stalne memorije (npr. hard disk) mora "kopirati" u radnu memoriju. Sadrzaj RAM memorije se moze menjati, odnosno u RAM memoriji podaci se mogu upisivati i brisati. Medjutim, s prekidom napajanja elektricnom energijom sarzaj memorije se gubi. RAM memoriju predstavljaju memorijski cipovi razlicitog kapaciteta i postavljaju se u specijalna podnozja na maticnoj ploci. U nju se upisuju, ucitavaju razni programi; operativni sistemi, aplikativni programi i drugi. Ona takodje pamti unete podatke i informacije koje korisnicki program obradjuje, kao i rezultate te obrade. Osnovni kriterijumi koji određuju kvalitet RAM memorije su: • kapacitet, R O M memorija omogucava iskljucivo čitanje fabricki upisanih podataka, pri cemu promene sadrzaja nisu moguce u obicnom radu sa korisnickim programima. Kod PC racunara, ROM sadrzi deo operativnog sistema i poznat je kao BIOS. |
 |
| Hard disk Hard disk, za vecinu kompjuterskih sistema, predstavlja glavni uredjaj za cuvanje podataka zato sto omogucava brzi pristup podacima nego diskete ili CD-ROM. Smesten je u zatvorenom kucistu i ima veoma preciznu mehaniku pomocu koje se podaci gusto upisuju, sto omogucava veliki kapacitet odnosno "skladisteni prostor". Stoga, moze da se kaze da je hard disk ustvari stalna radna memorija. Hard disk cini vise diskova, pricvrscenih na jednu osovinu i smestenih u jednom kucistu. Sastavljen je od: glava za citanje i pisanje, nosaca glava, motora za pogon glava, motora za pokretanje diskova, elektronske podrske i samih diskova. Svaki od tih diskova ima dve povrsine. Nacin zapisivanja, odnosno ocitavanja podataka se odvija pomocu magnetne glave sa obe strane diskova. Obicno na svaku povrsinu diska dolazi po jedna glava za citanje i pisanje. Promenljivo magnetno polje u namotajima glave pri upisivanju magnetise male memorijske celije i usmerava ih zavisno od smera struje u namotaju glave. Pri citanju postupak je obrnut - magnetno polje na disku utice indukcijom na struju u glavi za citanje, u zavisnosti od polarizacije magnetnog polja. Princip je jednostavan i slican onom kod magnetofona, ali je tehnologija realizacije veoma slozena. Precnik ploca diskova je od 3.5 do 2.5 inca i izradjeni su od aluminijumske legure ili kompozitnih materijala. Koncentrisane kruznice koje glave opisuju po povrsinama diskova se nazivaju cilindri. Osnovni parametri kvaliteta hard diska su: |
 |
• kapacitet,
• srednje vreme pristupa podacima,
• brzina prenosa podataka,
• brzina obrtanja disk ploca,
• pouzdanost,
• otpornost,
• garancija sa dokumentacijom,
• proizvodjac,
• cena.
Kapacitet hard diska predstavlja kolicinu podataka koji se mogu smestiti, odnosno memorisati na tvrdi disk, izrazenu u gigabajtima (GB). On zavisi od broja i precnika diskova kao i od gustine zapisivanja podataka po incu.
|
Graficka kartica Graficka kartica, video kartica ili VGA kartica daje i obradjuje dvo-dimenzionalnu ili tro-dimenzionalnu sliku. Graficki procesor (GPU) je glavni dio na kartici, a njegova uloga je prevodjenje binarnog koda u vidljivu sliku na nekom grafickom izlaznom uredjaju. Princip je jednostavan, CPU u saradnji sa nekim softverom, kao sto je 3D racunarska igra, salje informacije grafickom procesoru koji potom obradjuje dobivene informacije i salje ih na monitor. Graficka kartica se ugradjuje u maticnu plocu, obicno u AGP ili PCI Express utor. Moderne graficke kartice su opremljene snaznim grafickim procesorima koji svojom procesorskom snagom i brojem tranzistora gotovo nadmasuju glavne procesore. Graficki procesor obradjuje podatke koje dobiva posredstvom neke sabirnice (najcesce AGP, PCI i PCI Express). Sama arhitektura cipa je najbitnija, sto znaci da njegove instrukcije i brzina izvodjenja istih su glavne odlike jednog GPU-a. Vecina podataka koji dolaze za obradu se privremeno smjesta na memoriju koja se nalazi na grafickoj kartici. Time se obezbjedjuje brz protok i samim time brza obrada grafike, sto na kraju daje veci broj slika u sekundi cineci graficku scenu ljepsom i fluidnijom. Zbog toga proizvodjaci nastoje poboljsati brzinu RAM-a na kartici koja je davno presla brzinu sistemskog RAM-a. Brzina memorije na grafickoj kartici je vec odavno presla Gigahercne granice. |
 |
Sto je brzi GPU i VRAM na grafickoj kartici time je ona bolja i kvalitetnija. Kolicina memorije nije presudna iako igra ulogu u mogucnostima jedne graficke kartice. Cesto neke 3D igre nisu u mogucnosti da rade sa starijim grafickim karticama jer GPU na njoj jednostavno nema instrukcije da ih pokrene. Svake godine se GPU na grafickoj kartici neprestano unapredjuje novim instrukcijama i mogucnostima. U zadnje vrijeme se sve cesce promoviraju SLI i Crossfire tehnologije, prakticno uparivanja dvije ili vise grafickih kartica (PCI-E obavezno) u jednu maticnu plocu.
 |
 |
 |
 |
 |
 |
