Fridrih Barbarosa
(1122—10. jun 1190) je bio kralj Nemačke (1152—1190) i car Svetog
rimskog carstva (1155—1190). Bio je takođe kralj Italije (1154—1186).
Pripadao je dinastiji Hoenštaufen . Poznat je po učešću u Trećem
krstaškom ratu, gde se utopio pri prelasku reke. Nemačka invazija na
Sovjetski Savez 1941. imala je naziv Operacija Barbarosa. Njegov nadimak
Barbarosa znači crvena brada.Tokom drugog
krstaškog rata prati svoga strica nemačkog kralja Konrada III. Pohod se
pokazao kao potpuni promašaj, ali Fridrih se istakao i zadobio poverenje
kralja. Kada je Konrad III umirao u februaru 1152, prisutni su bili samo
Fridrih i biskup od Bamberga.Obojica su tvrdili
da je Konrad III predao Barbarosi kraljevska obilježja i da je time
Fridrih Barbarosa naslednik kralja, a ne kraljev šestogodišnji sin.
Kraljevski elektori su poverovali u tu priču, tako da je Fridrih I
Barbarosa izabran za nemačkog kralja i krunisan je u Ahenu.Barbarosa je želeo
da povrati Sveto rimsko carstvo na poziciju, koju je imalo pod Karlom
Velikim i Otonom I Velikim. Smatrao je da je najpre nužno uspostaviti
mir u Nemačkoj, da bi kasnije mogao da se okrene Italiji. Izdao je
generalni poziv na mir, a sam je napravio velikodušne ustupke velikašima.Umešao se u danski
građanski rat između Svenda III i Valdemara Danskog. Započeo je i
pregovore sa Manojlom I Komninom.U drugi italijanski
pohod kreće juna 1158. godine. Prati ga vojvoda od Saksonije i Bavarske
Henrik Lav sa neustrašivim Saksoncima. Uspostavljaju carsku vlast i
carske službenike po gradovima severne Italije. U Milanu izbija pobuna,
ali ga ponovo zauzimaju. Počinje i borba sa novim papom Aleksandrom III,
koji ekskomunicira Fridrika Barbarosu 1160. godine. Kao odgovor na
ekskomunikaciju Fridrih Barbarosa daje podršku antipapi Viktoru IV. To
je stanje borbe crkve i države za primat.Ponovo se vraća u
Nemačku pri kraju 1162, pa sprečava pojačanje sukoba Henrika Lava i
brojnih okolnih kneževa, koji su se bojali povećanja moći Henrika Lava.
Veoma oštro je kaznio građane Majnca zbog pobune protiv nadbiskupa
Arnolda.Mirom u Veneciji
1177, papa Aleksandar III i Fridrih Barbarosa prekidaju neprijateljstva.
Fridrih Barbarosa priznaje papi suverenitet u papskoj državi. Papa
priznaje Fridrihu Barbarosi carsku vlast. Gradovi u Lombardiji i dalje
su se nastavili boriti, sve do 1183, kada Fridrih Barbarosa radi ustupak
i priznaje gradovima pravo da biraju svoju gradsku vlast.Nakon što se pomirio
sa papom, Fridrih Barbarosa kreće u treći krstaški rat 1189. godine.
Krstaški rat predvode Francuzi pod Filipom Avgustom. U pohodu su i
Englezi pod vođstvom Ričarda Lavljeg Srca. Fridrih Barbarosa organizuje
veliku vojsku, koju šalje kopnenim putem prema Svetoj Zemlji, odnosno
kroz Mađarsku i Srbiju.Fridrih Barbarosa se
nakratko zaustavio 1189. u Raškoj u Nišu, gde je njegove ljude srdačno
dočekao srpski vladar Stefan Nemanja. Rastko Nemanjić (Sveti Sava) se
lično brinuo o Fridrihu Barbarosi. Prema legendi Sveti Sava je imao
isceliteljske moći, pa je izlečio Fridriha Barbarosu, da je ovaj mogao
nastaviti svoj pohod.Krstaši su prošli
kroz Konstantinopolj u jesen 1189, i u Anadoliji su izvojevali dve
pobede. Približavanje ogromne nemačke vojske zabrinulo je Saladina i
druge muslimanske vođe.Fridrih Barbarosa se
udavio 10. juna 1190. pri prelasku reke Salef u Kilikiji. Tačne
okolnosti se ne znaju. Moguće je da se hteo osvežiti plivanjem, pa se
udavio. Druga mogućnost je da ga je konj zbacio pa je šok od hladne vode
izazvao srčani napad cara, koji je imao 68 godina.Fridrihova smrt je
pokolebala njegovu vojsku, koja je bez vođe došla u haotično stanje.
Stvorila se panika, bili su bez vođe, a bili su napadani sa svih strana
Turcima. Većina Nemaca je tu ubijena. U Akru je stigao samo mali deo od
5.000 vojnika koji su krenuli.Barbarosin sin
Fridrih VI od Švabije predvodio je ostatak nemačke vojske. Imao je
nameru da pokopa Barbarosino telo u Jerusalimu. Međutim nije bio uspešan
postupak konzerviranja tela u sirćetu, pa su pokopali meso u Antiohiji,
Barbarosine kosti u katedrali u Tiru, a srce u Tarsusu.
nazad
