Uzrok rata

S obzirom na njegovu složenost kao i ideološkim i drugim podelama koje je izazvao i koje dan-danas traju, o uzrocima Drugog svetskog rata postoji daleko manji istorijski konsenzus nego o uzrocima drugih oružanih sukoba u 20. veku. Ipak, može se reći da veliki broj uzroka Drugog svetskog rata ima koren u Prvom svetskom ratu.

Nemačka, Italija i Japan su se u 19. veku relativno kasno profilisale kao moderne industrijske države, pa su bitno zaostajale u stvaranju kolonijalnih imperija u odnosu na Veliku Britaniju i Francusku. Nemačka je u Prvom svetskom ratu poražena, te je na osnovu Versajskog sporazuma ostala bez kolonija, i tako bila dovedena u još podređeniji položaj. Italija i Japan, iako na pobedničkoj strani, bili su bitno razočarani ratnim plenom.

Uticaj nacionalizma, koji je predstavljao dominantnu ideologiju Evrope 19. veka, porastao je u istočnoj Evropi, gde su na ruševinama tri stara carstva — Otomanskog, Austro-ugarskog i Ruskog — po proklamovanom principu prava na samoopredeljenje formirane nacionalne države. U većini slučajeva granice novih država se nisu poklapale sa etničkim granicama, što je predstavljalo stalan izvor iredentizma i napetosti, dok su neke novostvorene države — Kraljevina SHS, Čehoslovačka i, delimično, Poljska — po sastavu bile višeetničke i opterećene unutrašnjim napetostima koje su se naknadno odražavale na međunarodnu scenu. Nacionalizam se proširio i na Aziju, pogotovo na posede evropskih kolonijalnih sila čiji podanici su svoj položaj počeli smatrati izdajom versajskih principa. Nacionalizam se nastavljao iskazivati i kao rasizam, koji je imao važnu ulogu u pogoršanju odnosa Japana i SAD.

Treći faktor, koji se iskristalisao tek nakon završetka Prvog svetskog rata, bio je slom predratnog ekonomskog poretka zasnovanog na slobodnoj trgovini. Većina država se nakon rata okrenula protekcionizmu i autarhiji, što je bilo plodno tle kako za međusobne sukobe, tako i za ekonomsku nestabilnost koja će se odraziti u Velikoj ekonomskoj krizi.

Novi faktor predstavljala je i pojava dveju ideologija — fašizma i komunizma — koje su, svaka na svoj način, predstavljale radikalnu alternativu poratnom svetskom poretku, te čije se međusobno suparništvo odražavalo i na međunarodnu politiku.

Uzroci rata ležali su i u dubokom i neprevladanom kulturnom i psihološkom šoku izazvanom opsegom i posledicama Prvog svetskog rata. Mnoge države, pogotovo one koje su se smatrale pobednicama, nastojale su ponavljanje tako traumatičnog iskustva izbeći insistiranjem na diplomatiji kao jedinom sredstvu rešavanja međunarodnih sporova, dok je u javnosti tih zemalja dominirao pacifizam i težnja za nereagovanjem na provokacije koje bi mogle izazvati novi globalni sukob.

Nazad

ž