Istorija

Stari Orjent-rana carstva Asiraca i Hetita kao i Hurita u državi Mitani stvarana su korištenjem u ratovanju. Oko 1700 godina p.n.e. u Egipat upadaju Hiksi, nomadski narod nejasnog porekla. Egipćani do tada nisu poznavali konje i bili su u borbi do te mere podređeni, da su Hiksi uspeli ovoiti veliki dio starog Egipta. U vreme oko 1000 godina p.n.e. prestaju se koristiti bojna kola. Konjenici na sve krupnije uzgajanim konjima pokazali su se, uz sve bolju veštinu jahanja, kao brzi i okretniji, pa time i efikasniji od bojnih kola. Drugog dana održavanja antičkih olimpijskih igara tradicionalno su bila natjecanja u jahanju i utrci kolima. Grčki istoričar Ksenofon napisao je u četvrtom veku p.n.e. delo Peri hippikes("o umeću jahanja") gde izneo znanja o konjima i jahanju. Većina saveta sadržanih u tom delu vrede još i danas. Potkovu su još poznavali i Rimljani. U Evropu je stigla u V veku p.n.e. za vreme seobe naroda. Tačno poreklo ovog izuma je nepoznato. Međutim, Rimljani nisu uspeli razviti konjima primerenu ormu. Primeren način za prevoz tereta konjskom zapregom razvijen je puno kasnije.U srednjem veku je konj kao jahaća životinja bila dostupna gotovo iskljucivo plemstvu. Korištenje jahača u bitkama dovelo je do razvoja sloja vitezova. Iz te prvobitno samo vojno korištene veštine jahanja se razvilo klasična dvorska umetnost jahanja. 

Nazad