STABLO

Stablo je osovinski deo izdanka koji raste neprekidno tokom zivota biljke. Stablo sa listovima naziva se izdanak.

Osnovne uloge stabla su:

•  provodjenje vode sa mineralnim materijama od korena ka listovima, a u obrnutom pravcu rastvorenih organskih materija

•  stablo i njegove grane nose listove i postavljaju ih u najpovoljniji polozaj za primanje Sunceve svjetlosti

Izdanak raste vrhom, na kome je vegetaciona kupa. Pri osnovi vegetacione kupe obrazuju se zaceci listova. U njihovom pazuhu obrazuju se bocni izdanci. Dio stabla sa koga polaze listovi naziva se cvor (nodus), a deo stabla izmedju dva cvora je clanak (internodia).

U zavisnosti od duzine clanaka izdanci mogu biti

•   kratki, kod kojih su listovi priblizeni

•   dugi, kod kojih se listovi nalaze na odgovarajucoj udaljenosti.

Kod nekih biljaka, npr. kod maslacka, listovi su zbijeni pa grade rozetu.

Kod vocaka postoje i kratki i dugi izdanci, pri cemu dugi nose listove, a kratki cvetove (tzv.rodne grane).

Kod nekih biljaka, izdanci se razvijaju ispod povrsine podloge pa se nazivaju podzemni izdanci. Njihovi listovi su nerazvijeni i ljuspasti, a sami izdanci su zadebljali usled magacioniranja hrane.

Razlikuju se od korena po tome sto koren nikada ne nosi listove. Sa podzemnih izdanaka polaze adventivni korenovi.

U pocetnim fazama razvica izdanka stvara se njegova primarna gradja. Kod monokotila ta gradja ostaje tokom citavog zivota, dok se kod dikotila i golosemenica primarna gradja zamenjuje sekundarnom.

Primarnu gradju stabla, kao i kod korijena, cine tri zone :

1.epidermis, koji se najcesce sastoji od jednog sloja celija;

2. primarna kora koju cini nekoliko slojeva zivih parenhimskih celija i mehanicke celije (najcesce kolenhim).

3. centralni cilindar, koga izgradjuju provodna tkiva (floem i ksilem) i tkivo srzi. Provodni snopici su kod monokotila razbacani, dok kod dikotila obrazuju prsten. Izmedju floema i ksilema, kod dikotila, nalazi se primarni kambijum.

Primarna gradja stabla dikotila i golosemenica se vec krajem prvog vegetacionog perioda gubi i pocinje sekundarno debljanje. Izmedju susednih provodnih snopica zacinje se sekundarni kambijum koji se spaja sa primarnim i obrazuje kambijalni prsten. Kambijalni prsten odvaja elemente drveta ka centru stabla, a elemente kore ka periferiji.