Geografske odlike

Najstariji dio Španije, 600-800 metara visoka visoravan Mezeta, sastavljena je od pretkambrijskog i kristaličnog kamenja i starih kamenaca. Na severu je okružena mladim nabranim Kantabrijskim gorjem i Pirinejima (Pico de Aneto, 3.404m), a na jugu Andaluzijskim gorjem ili Betijskim Kordiljerima, koji su građeni od mezozojskih i tercijarnih naslaga.Andaluzijsko gorje sastoji se od nekoliko masiva, koji se pružaju paralelno s obalom Sredozemnog mora; centralni deo Sijera Nevade (Sierra Nevada) s najvišim vrhom Španije (Mulhacu, 3.481m). Između južnog ruba Mezete odnosno Sijera Morene (Sierra Morene) i Andaluzijskog gorja nalazi se velika Andaluzijska tektonska depresija. Na severoistočnom rubu Mezete pruža se Ibersko gorje, građeno od krednih i jurskih naslaga, a između Iberskog gorja, Pirineja i Kantabrijskog gorja depresija reke Ebro (Hragonska kotlina). Sa visoravni Mezete izdižu se planinski masivi Sijera de Gata (Sierra de Gata), Sijera de Gredos (Sierra de Gredos) i Sijera de Gvadarama (Sierra de Guadarrama), koji su nastali rasedanjem u tercijaru. Obala je uglavnom strma i nerazuđena. Dobro je razuđena samo obala Galicije i severozapadne Španije sa mnoštvom zaliva karakterističnog oblika.

Može se reći da osnovu hidrografske mreže Španije čini pet reka:

• Gvadalkivir,
• Gvadijana,
• Taho (Težo u Portugalu) i
• Duero, koje pripadaju slivu Atlantskog okeana i
• Ebro - pritoka Sredozemnog mora.

Reke na severozapadu Španije imaju više vode, kraći tok, relativno veliki pad, a njihova estuarska ili rijaska ušća pogoduju razvoju vodenog saobraćaja. Reke koje se spuštaju sa visokih planina (Pirineja, Betijskih kordiljera, Kastiljanskog gorja i dr.) imaju velike padove i značajan hidroenergetski potencijal. U krečnjačkim terenima reke su najčešće formirale kanjone ili klisure, strme odseke (kveste) a tu su i vodopadi i brzaci. Zbog razuđenog reljefa i jakog pada (brzacc i vodopadi) reke se koriste za dobijanje električne energije, a u suvim krajevima i za navodnjavanje.Španija ima malo šuma (oko 15%), a uz to retke su prave šume. Prave šume ostale su samo na nekim višim delovima planina. Na Mezeti nema šuma, a najveće šumske površine, ali i travno-livadske, očuvane su na severozapadu Španije. U unutrašnjosti Španije osnovu prirodnog pejsaža čine kserofitne zajednice. Šikaru (matorral), uglavnom teško prohodnu sačinjavaju grmovi jasena, lovora, ruzmarina i divlje masline, a na lošem zemljištu raste i slaba trava. U tim uslovima uspevaju lekovite trave, najčešće lavanda, kadulja i majčina dušica. Prostori koji su obrasli majčinom dušicom nazivaju se tomilares.U proleće kad šikara i površine pod lekovitim travama ozelene privlače šarenilom boja i aromatičnim mirisima, stignu i brojni leptiri i ptice. Leti je znatno drugačije, jer uz stalno vedro nebo i vrelo sunce, vegetacija uglavnom požuti, a u prvi plan dolaze ogoljeni kameni blokovi (sipari). Jugoistočni deo Mezete, u takvim uslovima, ima oskudnu stepsku vegetaciju. Sredozemnu obalu karakteriše florna raznolikost, koja je uglavnom proizvod ljudskog rada, odnosno radi se o kultivisanim biljnim vrstama (agrumi, masline, vinova loza, povrće, čak i palme i dr.). U sredozemnim klimatsko-vegetacionim uslovima živi mediteranska fauna, koju karakteriše veliki broj gmizavaca, insekata i ptica, dok su se krupnije životinje održale uglavnom u planinskim predelima.

nazad