VATIKAN

Vatikan je najmanja nezavisna država na svetu i po površini i po stanovništvu. Površina Vatikana je svega 44 hektara. Na zapadu se naziva i Sveta Stolica, mada Sveta Stolica funkcioniše nezavisno od države kojom upravlja.

Vatikan je sedište Pape, poglavara Rimokatoličke crkve, biskupa grada Rima i izbornog monarha Vatikana. Papu na doživotnu funkciju bira skupština kardinala. Tehnički, Papa je apsolutni monarh, što znači da ima potpunu zakonodavnu, izvršnu i sudsku vlast u Vatikanu. On je jedini apsolutni monarh u Evropi.

Sadašnji vladar Vatikana je Njegova Svetost Benedikt XVI, rođen kao Jozef Racinger.

Država Vatikan je osnovana 1929. Lateranskim ugovorom kao ostatak mnogo veće Papske države (postojala od 756. do 1870).

To je enklava okružena gradom Rimom u Italiji. Diplomatske odnose zasniva Sveta stolica, koja upravlja gradom Vatikanom, a ambasade stranih zemalja se nalaze u italijanskom delu grada Rima.

Neki posedi Svete stolice su izvan Vatikana, kao papska letnja rezidencija Kastel Gandolfo i neke bazilike. Ovi posedi uživaju eksteritorijalni status poput stranih ambasada u Italiji.

Negde oko 890 žitelja Vatikana živi u unutrašnjosti gradskih zidina. Građani Vatikana su uglavnom klerici, visoki službenici, monahinje, kao i Švajcarska garda koja je dobrovoljna vojna organizacija. Tu boravi i oko 3000 stranih radnika, ali oni stanuju izvan Vatikana.

Natalitet Vatikana je nepoznat, ali može se pretpostaviti da je neznatan po prirodi monaškog života.

Sedam godina proveli su stručnjaci grupe Skrinijum proučavajući originalne zapisnike sa suđenja templarima. Morali su to da rade lampom s UV-zracima jer su ispisane reči vremenom izbledele. Tako je nastala knjiga "Processus contra Templarios" koja nije prva, a neće biti ni poslednja u otkrivanju vatikanskih tajni. Naime, vatikanski arhiv sadrži 85 kilometara polica prepunih dokumenata u kojima je zabeleženo 800 godina istorije, izjavio je Ferdinand Santoro, predsednik Skrinijuma. Najstariji je iz 8. veka:Liber Diurnus Romanorum Pontificium je traktat o načinu rada papske kancelarije. Iz tog doba potiču i najstarija mongolska dokumenta, jer u arhivi ima mnogo inostranih spisa. Trenutno se radi na otkrivanju reformističkih ideja pape Rodriga Bordžije (Aleksandra VI, 1431-1503): da je uspeo u svojoj nameri, verovatno bi Martin Luter bio sprečen da izvede protestantski prevrat i otcepljenje dela crkve.

početna