Kubizam

 je umetniki pravac u modernoj umetnosti u prvom redu slikarstvu, nastao pocetkom 20. veka, koji je imao znacajan uticaj na pocetak apstraktnog slikarstva. Kubizam je dobio ime od kriticara likovne umetnosti, kojim je obelezena jedna slika Zorza Braka, podsmesno nazvana- kubuscici. Ime dolazi od reci kubus sto znaci kocka. Kubizam je pojednostavljavao oblike u interpretaciji realnosti na oblike kocke, kugle i valjka. Nastao je 1907. i 1908. godine u delima Zorza Braka i Pabla Pikasa i svoj vrhunac je imao 1914. godine. 1911. izlozba kubista u Salonu nezavisnih u kojoj je ucestvovao Rober Delone, Fernan Leze, Huan Gris, ZorZ Brak, Pablo Pikaso i dr. i tu upoznaju Apolinera ( 13 knjiga; Les peinters cubistes).Kubizam je bila kritika klasicnoga slikarstva, pojavio se kao reakcija na fovizam i potrebu za prostorom u slici i njegova metoda je bila apstraktna perspektiva. Razlikujemo dve faze u razvoju kubizma i dve njegove metode koje su se pojavile u svakoj od faza i to je metoda iz vise pogleda na motive u analitickom kubizmu i metoda pogleda iz vise uglova u sintetickom kubizmu. To predstavlja dinamicno posmatranje realnosti i ovaj pokret ocne tacke koja je uvek do tada bila staticna jeste doprinos slikarstvu i njegova najosnovnija karakteristika.Kubizam je ponikao iz dela i teorije Pola Sezana koji je svoja iskustva i praksu naveo u jednom pismu 15. aprila 1904. godine Emilu Bernardu u kome on pise da se ceo realni svet sastoji od kocke, kugle i valjka odnosno geometrijskih oblika na koje se svi oblici mogu rastaviti da bi se naslikali. Sezan je umro i posle njegove smrti je nastao ovaj pravac koji je on inicirao u svojim delima.Pocetkom 1906. godine u Parizu u delima mnogih umetnika, primecuje se novi pristup prirodi. Prije Sezana evropski umetnici su nastojali da vide i predstave prirodu u smislu njene materijalnosti. Sezan je zacetnik trenda prema trazenju nove realnosti ili univerzalnih nepromenjljivih kvaliteta, koja se nalazi ispod povrsine materije kroz posmatranje i naglasavanje njene osnovne, geometrijske strukture. Ovaj novi pogled se razvijao u narednom periodu od dvadeset i pet godina, paraleleno sa promenama koncepata shvatanja stvarnosti u nauci. Sezanov koncept je podrazumevao trazenje univerzalne forme prirode kroz geometrijske oblike, kubus, konus i loptu. U trazenju nove stvarnosti, umetnici koji se baziraju na Sezanovom konceptu, postepeno preko fovizma, dolaze do likovnog jezika koji ce kasnije rezultirati u stil koji dobija ime kubizam.Jedan od najaktivnijih mladih umetnika fovistickog pokreta u Parizu od 1903. do 1906. godine bio je Spanac Pablo Pikaso. Vjerovatno zbog svog divljenja prema Sezanovom delu ili zbog zelje da preuzme vodjstvo Matisa u fovistickom pokretu, Pikaso pocinje da istrazuje nove mogucnosti u nacinu izrazavanja u svom slikarstvu. Svoja istrazivanja bazira na analizi volumena i prostorne strukture. Sa skoro istim pristupom kao i Sezan, Pikaso je ipak nezadovoljan naglazavanjem spoljasnjih karakteristika predmeta i traga za metodom izrazavanja njihove unutrasnje strukture. U tom trazenju novog izraza konacno dolazi do rjesenja i pocinje da stvara slike prikazujuci vise strana istog objekta. Za tu ideju se inspirise ne samo u Sezanu, nego i u delima arhaicne grcke kao i africke skulpture.Najuocjiviji aspekt kubisticke forme koju su razvili Pikaso, Brak i njihovi sledbenici je geometrijska kristalizacija povrsina objekata. Na taj nacin su pokusavali da stignu do postojanijeg poretka forme od onoga koji se na prvi pogled javlja u prirodi. Istovremeno, tradicionalno iluzionisticko predstavljanje prostora bilo je dato drugacije, odnosno na nacin koji je umetnik smatrao da je postojanija forma prostornih odnosa, nezavisna od promena svetlosti i distorzije povrsina koju stvaraju perspektivni zakoni.

 Radeci na novoj strukturi materije, posmatrane sa estetske tacke gledista i sa primarnim interesovanjem za globalnu strukturu slike, Pikaso je cesto stvarao svoja dela suzavajuci izbor sredstava izrazavanja, na primer bogastvo boje. U tom procesu redukcije, nastaje novi likovni jezik koji ne postuje povrsinski izgled predmeta, od primarne vaznosti u likovnoj umetnosti jos od vremena Renesanse. Slike se sada stvaraju sa namerom da se naglasi njihova likovna struktura, a likovna sredstva prestaju da budu u sluzbi imitacije prirode.Tradicionalno prihvaceni oblici i izgled objekata pocinju da postaju „ciste“, ili bolje receno, u najvecoj meri samo forme. Ovo naglasavanje najbitnijih kvaliteta likovnih elemenata (linije, valera, teksture i boje), dovodi do potrebe za stvaranjem nove terminologije, kojom bi bilo moguce objasniti ono sta umetnik sada radi ili pokusava da stvori. Pojam „apstrakcija“ koji je do 1900. godine imao opste znacenje, pocinje da se koristi za ovu novu formu izraza, za koju se smatralo da nije povezana sa posmatranim objektom. Kubizam kao poluapstraktna likovna forma, moze se smatrati pretecom svih kasnijih formi apstrakcije u likovnoj umetnosti. Kod poluapstraktne umetnosti, objekat iz prirode ostaje donekle prepoznatljiv, a proces transformacije forme, odnosno apstrahiranje, predstavlja izraz umetnikovih razmisljanja ili uverenja o zivotu i materiji. Apstrahiranje moze ici od poluapstraktnih stilova kubizma i futurizma do „ciste“ apstrakcije Vasilija Kandinskog i Pita Mondrijana.Kubizam je odigrao veoma vaznu ulogu za kasniji razvoj apstraktne umetnosti.

pocetna strana