POSTIMPRESIONIZAM
je izraz koji je skovao britanski umetnik i slikarski kriticar Rodzer Fraj(Roger Fry) 1914. godine, kako bi opisao razvoj evropskog slikarstva nakon Monea. Dzon Rivald(John Rewald), jedan od prvih profesionalnih slikarskih kriticara koji se posvetio nastanku rane moderne umetnosti, ogranicio je ovaj period na godine izmedju 1886. i 1892. u svom pionirskom izdanju Postimpresionizam: Od Van Goga do Gogena (1956.). Rivold je ovo izdanje smatrao nastavkom svoje Istorije impresionizma (1946.), i istakao da ce "naredno izdanje biti posveceno drugoj polovini postimpresionistickog perioda" Postimpresionizam: Od Gogena do Matisa - trebalo je da usledi, i da pokrije ostale slikarske pravce s kraja XIXi pocetka XX veka — uopste, slikarske pravce koji su ponikli iz impresionizma.Krajem 19. veka umetnici koji su se inspirisali impresionistickim teorijama, poceli su da odbacuju mnoge principe tog pokreta. Najznacajniji umetnici medju njima su bili: Pol Sezan, Pol Gogen i Vinsent Van Gogh. Ova tri pionira moderne umetnosti bili su zacetnici najvaznijih umetnickih izraza ili pravaca dvadesetog veka. Grupa ovih revolucionara dobila je naziv „postimpresionisti“, prilicno nejasan termin koji bukvalno znaci „oni koji slede iza impresionista“ i koji ne opisuje dalekosezne ciljeve ovih umetnika. Najbitiniji medju njihovim ciljevima su bili:
povratak strukturalnoj organizaciji pikturalne forme,
naglasavanje dekorativne organizacije kompozicije u cilju celokupnog jedinstva i
vise ili manje svesno preterivanje izgleda prirode radi prezentacije emocionalnog odnosa prema modelu.
Moze se reci da Sezanovo delo predstavlja prvi od ovih ciljeva, Gogenovo drugi, a Van Gogovo treci. Medjutim, svaki od njih je u svom nacinu izrazavanja imao odredjenih primesa navedenih odlika ostale dvojice slikara. Te slicnosti su bile razlog da ih se svrsta u jednu posebnu grupu, iako za razliku od impresionista imaju, svaki za sebe, veoma naglasen licni izraz i samostalno su tezili svaki svome cilju.Ipak, Sezan zauzima dominantno mesto u postimpresionistickom pokretu. Na nacin koji je bio suprotan slucajnoj organizaciji kompozicije i formama kratkog daha impresionista, Sezan je gledao na umetnicko delo u smislu medjusobnih odnosa celine i njenih delova. Iako bi ga se prije moglo nazvati analiticarem stvarnosti nego njenim prepisivacem, Sezan ide dalje od cistog analiziranja. Stvarnost po njemu nije bila objekat u prirodi iz kojeg bi crpio inspiraciju, nego je predstavljala zbir svih kreativnih zakljucaka do kojih je dolazio u procesu stvaranja. Realnost je shvatao ne kao izraz koji potice od izgleda prirode, nego kao rezultat njene transformacije koju vrsi umetnik. Stoga, iako je Sezan pocinjao od prirode (kao sto je tada bilo uobicajno), u isto vreme je bio i prvi umetnik koji je smatrao da je pikturalna forma bitnija od prirodne forme objekata i modela.U ovom trazenju svoje vlastite realnosti, gledao je ispod povrsine u samu bit predmeta, trazeci univerzalnu ili nepromenjljivu sustinu. Jednom je pisao svome prijatelju da je zapazio da se svi prirodni oblici mogu svesti na jednostavne geometrijske forme kao sto su kupe, lopte i kocke. Sustina ovih geometrijskih oblika izgledala je Sezanu postojanija nego lice prirode podlozno promenama. Radi intelektualnog procesa ukljucenog u razvijanje i realizaciju ovih formi, Sezan se smatra klasicistom po duhu, ali i revolucionarom likovne forme, kao i pretecom kubizma i ostalih intelektualnih apstraktnih formi dvadesetog veka.
Kao suprotnost arhitektonskom i tektonskom karakteru strukture Sezanovih formi, slikarstvo Pola Gogena se smatra otkricem zivog, simbolicnog sveta shvacenog kroz dekorativnu organizaciju kompozicije. Njegovo slikarstvo svoj poseban karakter duguje formama koje srecemo u srednjovekovnim freskama i mozaicima, ali i uticajem daleke prekookenaske kulture sa Tahitija. Iako su njegova inspiracija bili upravo ti daleki egzoticni narodi juznih mora, njegova dela uvek pokazuju izvesnu rafiniranost tipicnu za evropsku umetnost. Ljupkost izgleda forme je konstantno prisutna u njegovom slikarstvu i daje mu kvalitet koji podseca na slike starih majstora uprkos zarkim bojama i dosta slobodnom crtezu. Dekorativni stil i kolorit u Gogenovim delima, ce postati jedna od glavnih inspiracija fovistima pocetkom dvadesetog veka.Slikarstvo Vinsenta Van Goga, treceg pionira postimpresionizma, predstavlja pocetak novog, snaznog subjektivnog izraza koji nalazimo u mnogim oblicima savremenog slikarstva. Karakter ekspresionizma, kako u svojoj figurativnoj, tako u apstraktnoj formi, duguje mnogo zestokim potezima njegovog kista i dramaticnim distorcijama boja i formi.
 |
 |
 |
 |
 |
 |