Фудбалски клуб Борац из Бањалуке основан је 4. јула 1926. године. Свој први велики успјех Борац је постигао на такмичењу у Сарајеву и тај вриједан трофеј се и дан данас чува у клубским просторијама. Фудбалски клуб Борац обновљен је 22. јуна 1945. године, након четверогодишње паузе, од 1941. до 1945. године. Борац се пласирао у трећу савезну лигу 1950. године, а 1953. године Борац постаје члан Друге савезне лиге. Прволигаш је постао 11. јуна 1961. године. Од тада Борац наступа у првој и другој лиги. Из Прве лиге Борац испада 1962. , а прволигаш постаје понов 1970. године. Након једногодишње паузе, Борац је био прволигаш све до 1980. године. У том периоду Борац је одиграо у Купу купова Европе четири утакмице. Из прве лиге Борац испада 1980. године, а прволигаш поново постаје 1989. године, гдје је играо све до 1993. године, дакле и у вријеме крвавог рата у БиХ. Борац је био члан савезне југословенске лиге све до 1995. године, када је организовано такмиченје у Републици Српској, када Борац постаје члан Прве лиге Републике Српске. Освојио је куп Републике Српске1995. и 1996. године, као и шампионску титулу у сезони 2000/2001. Борац је 1988. године постао побједник купа Југославије, и ушао у историју као једини друголигаш који је у историји тог такмичења био побједник југословенског купа. Борац је 1992. године освојио Средњоевропски куп, и то је био његов први и за сада једини европски трофеј. Борац је у европским куповима одиграо осам утакмица и налази се на вјечној листи УЕФЕ. Бањалука и Борац су организовали пет међународних и репрезентативних утакмица. Борац своје мечеве игра на Градском стадиону у Бањалуци, капацитета 4000 сједећих, и 8000 стајаћих мјеста.
РУКОМЕТНИ КЛУБ БОРАЦ
Бањалука има много спортских колектива, али само је један који се из овог града попео на врх Европе. То је Рукометни клуб Борац. Клуб је основан 1950. године. Савезна лига СФРЈ је основана 1957. године, а њен члан од самог почетка је био и РК Борац, који се у њој такмичио све до распада Југославије, 1992. године. РК Борац је био првак Југославије седам пута – 1959, 1960, 1973, 1974, 1975, 1976 и 1981. године. Побједник Купа Југославије био је десет пута - 1957, 1958, 1961, 1969, 1972, 1973, 1974, 1975, 1979 i 1992 године, када се распала Југославија. Првак Европе постао је 1976. године, а побједник Купа IHF- а 1991. године. Сви већи успјеси југословенског рукомета су били везани за Борац, тако да су све медаље, биле оне са Европских, Свјетских првенстава или Олимпијских игара, биле освојене од стране играча Борца. Рукометна репрезентација Југославије је два пута постала побједник на Олимпијским играма, и то 1972. у Минхену и 1984. у Лос Анђелесу. У саставу југословенске репрезентације тада су играла и шесторица бањалучана, Абас Арсанагић, Селец Добривоје, Каралић Миодраг, Поповић Небојша, ( 1972 ), те Златан Арнаутовић и Здравко Раденовић ( 1984 ). Дрес југословенске репрезентације облачила су 34. играча Борца. Неки од њих су Здравко Раденовић, Милорад Каралић, Абас Арсланагић, Небојша Поповић, Златан Арнаутовић,Јовица Елезовић, Јеролим Караџа, Бранко Штрбац, Енвер Косо, Владимир Јовић, Добривоје Селец, Бартол Родин, Златко Сарачевић, Раде Унчанин, Хамдија Сачацевић, Исток Пуц, Перић Давор, Кнежевић Александар, Маглајлија Сењанин, Цоп Јани, Јовић Божидар, Ступар Горан, Цавар Патрик, Голић Небојша, Шарић Данијел, Унчанин Дејан, Бојиновић Младен. Завршетком рата у БиХ, Борац се такмичио у првенству Републике Српске, а у задње 3. године се такмичи у ПЛ БиХ. Борац је освојио готово све титуле првака РС и титуле Купа. Сада се са промјенљивим успјехом такмичи у ПЛ БиХ. Своје утакмице игра у дворани «Борик», капацитета 5 500 мјеста. Бањалука је пуно дужна свом мезимцу,рукометном клубу, јер је он њено име проњео широм Европе, али исто тако је и рукометни клуб дужан да у наредном периоду са својим резутатима тежи ка највећим успјесима, не само у БиХ већ и у Европи.