Buduci da je podrucje Londona naseljeno vec oko dva milenijuma teško je precizno definisati dokle se on zapravo proteže. Istorijski centar Londona je njegov veoma mali deo koji nosi ime Grad London (City of London). Administrativno govoreci, Grad London zapravo i jeste grad koji cak ima i sopstvene policijske snage nazavisne od Metropolitan Policije. Ostatak Londona je administrativno podeljen u 32 opštine (municipalities) od kojih jedna ima status grada i to je Grad Vestminster (City of Westminster). Bitno je naglasiti da status grada dodeljuje monarh, te da je ovo više tradicionalna pocast nego što je suštinski iskaz autonomije neke zajednice.
Konkretnije, za geografsku definiciju Londona kao grada se cesto koristi termin Širi London. Širi London je ujedno i najviši administrativni stepen londonske autonomije i cini jednu od 9 regija Engleske.

Iako nezvanicno, opšte-prihvacena granica Šireg Londona (koji postaje sinoniman sa Londonom) je kružni M25 autoput koji sa svih strana opkružuje grad.

Geografijom Londona u najvecoj meri dominira reka Temza. Istorijski gledano, prva naselja u ovom podrucju nastala su upravo oko Temze, da bi se vremenom širila i medusobno spajala. Buduci da je London relativno ravan, sa manjim brojem brda zanemarljive visine koji nisu ometali njegov razvoj, on je danas, grubo receno, kružnog oblika.

Sama Temza intenzivno meandrira prolazeci kroz London. Razvitkom grada i izgled Temze se menjao. Ona je nekad bila plitka i znatno šira, cesto je plavila okolno zemljište koje je bilo pretežno mocvarnih karakteristika. Medutim, intenzivna regulacija njenog toka izgradnjom nasipa i brana je u velikoj meri izmenila Temzu. Vecina njenih pritoka u podrucju Londona su danas podzemne. Temza je i plimska reka (zahvaljujuci cemu se London i razvio kao velika luka) gotovo celom dužinom njenog toka kroz London, tacnije od Kingstona na Temzi (Kingston upon Thames) pa nizvodno. Varijacije u nivou reke su velike i dostižu i par metara. London je pre izgradnje Barijere na Temzi (Thames Barrier) imao velikih i cestih problema sa poplavama. Njenom izgradnjom problem je trenutno rešen, ali se ocekuje da ce se u buducnosti javiti potreba za vecom barijerom nizvodnije. Temza je plovna najvecim delom svoga toka kroz London.

London ima umerenu klimu. Padavine su podjednako rasporedene, tako da mesecna kolicina kiše ne varira previše u toku godine. Najvece kolicine padavina se izlucuju izmedu oktobra (57 mm) i decembra (57 mm) dok je februar najsuvlji mesec (36 mm). U proseku, London ima 145 dana sa padavinama u toku godine. Sneg je retkost, kratko se zadržava i pokrivac ne prelazi dubinu od par centimetara. Ovome doprinosi i cinjenica da London ima mikroklimu zbog koje je i do 5°C topliji od svog okruženja. Temperature su umerene, retko padaju ispod nule i prelaze 30°C. Najviša temperatura zabeležena u Londonu je 38,1°C.

Uprava

    Izvršna vlast u Londonu je podeljena izmedu Uprave Šireg Londona (en. Greater London Authority) i opštinskih samouprava.

Uprava Šireg Londona je odgovarna za strateško planiranje, ekonomski razvoj, policiju, protivpožarnu zaštitu i transport na nivou celog Šireg Londona. Na celu Uprave nalazi se gradonacelnik koji ima izvršnu vlast i široku slobodu delovanja. Bira se direktno na izborima. Drugi deo Uprave cini Skupština cija je uloga pretežno nadzorna i konsultativna. Skupština ima moc da dvotrecinskom vecinom odbije gradonacelnikov predlog budžeta. Uprava Šireg Londona je novijeg datuma i osnovan je 2000. Zamenio je raniji organ - Savet Šireg Londona. Ken Livingston (en. Ken Livingstone) je trenutni gradonacelnik i služi svoj drugi mandat. Kada je izabran po prvi put (2000.) bio je prvi direktno izabrani gradonacelnik bilo kog grada u UK.

Opštinske samouprave su zadužene za sve ostale aspekte upravljanja. Izuzetak je zdravstvo kojim se upravlja sa nacionalnog nivoa. Opštinskih samouprava ima 32. Gradom London, koji uživa tradicionalan stepen autonomije, upravlja Korporacija Londona i Lord gradonacelnik. U skladu sa tim, Grad London ima sopstvenu policiju koja nije pod kontrolom Uprave Šireg Londona odnosno nije deo Metropolitan Policije.

Za London je britanskom Parlamentu rezervisano 74 poslanickih mesta.

Demografija

Populacija Londona se od osnivanja grada stalno povecava. Ovaj trend je bio narocito izražen za vreme i posle industrijskih revolucija. London je do 1925. godine bio grad sa najbrojnijim stanovništvom da bi ga prestigao Njujork. Današnjih 7.429.200 stanovnika (2004.) cine London drugim najnaseljenijim gradom Evrope i prvim EU.

Stanovništvo Londona je veoma raznovrsno u rasnom, etnickom i religijskom pogledu. Britanija je bila posebno otvorena za imigrante u periodu posle Drugog svetskog rata i raspada Britanske Imperije a vecina imigranata se naselila upravo u Londonu. Po popisu iz 2001. cak 22% stanovnika je rodeno van podrucja EU. Stepen asimilacije je generalno veliki.

Na istom popisu, 71% stanovništva cine belci, 11% crnci, 10% su azijskog porekla, 3% mešanog porekla. Vecinska religija je hrišcanstvo (58,2%), sledi ga veliki broj ateista (15,8%), zatim muslimana (7,2%), hinduista (4,1%) i Jevreja (2,1%).

Ovi podaci se, ipak, odnose na 32 zvanicne opštine Londona zajedno sa Gradom London i ne ukljucuju širu oblast grada. Procene govore da populacija londonskog metropolitskog podrucja premašuje cifru od 12 miliona ljudi.

Demografija

London ima jednu od najvecih i najkompleksnijih saobracajnih mreža na svetu. Javni transport je u nadležnosti Uprave Šireg Londona odnosno tela, cije rukovodstvo imenuje gradonacelnik, pod nazivom Transport za London (en. Transport for London). Iako se javni prevoz konstantno unapreduje cesto se nailazi na probleme. U sklopu priprema za Olimpijske igre 2012. ocekuju se investicije od oko 10,5 milijardi evra samo u javni prevoz.

Okosnicu pomenutog sistema cini Londonski metro (en. London Underground) koji je ujedno najstariji svetski metro. I pored toga, najveci broj putnika godišnje preveze mreža autobuskih linija koje se koriste uglavnom za kraca, lokalna putovanja. Broji nekoliko stotitina linija i jedan od najvecih svetskih voznih parkova. Izmeštanjem Luke London sa njene prvobitne lokacije (Doklands (Dokovi) - en. Docklands) veliki deo istocnog Londona ostao je otvoren za razvitak. U tu svrhu izgranjen je i sistem lakog metroa - Doklandska laka železnica (en. Docklands Light Railway). London ima i relativno malu tramvajsku mrežu. London ima niz železnickih stanica od kojih su 14 pocetne i krajnje za mnoge domace i medunarodne linije. Britanska železnica je privatizovana tako da svaku od stanica opslužuje generalno po jedan prevoznik sa polascima za tacno odredenu regiju. Mnoge od stanica se nalaze u najužem centru, kao što je recimo Cering Kros. Sa Voterlu Internešnal stanice polaze Eurostar vozovi za Francusku i Belgiju.

Luka London je jedna od najvecih svetskih luka, mada se, posle izmeštanja, formalno ne nalazi u okvirima Šireg Londona. Godišnji promet robe je 50 miliona tona.

U podrucju Londona nalazi se pet velikih aerodroma. Hitrou (Heathrow - najprometniji svetski aerodrom) i Getvik (Gatwick) su veliki medunarodni aerodromi dok se Luton (Luton) i Stensted (Stansted) koriste uglavnom za krace regionalne letove. London Siti aerodrom (London City) je najmanji i nalazi se najcentralnije. Okrenut je uglavnom poslovnim korisnicima i vlasnicima privatnih letelica.