МИКЕЛАНЂЕЛОВ ДАВИД

Микеланђелова још једном је потврђена израдом статуе Давида за фирентинску катедралу (1501-1504. године). Тема је легендарна прича из старог завјета по којој се млади Давид, будући краљ Израела, супроставља Голијату и побједивши га спашава своју нацију. Микеланђело је изабрао моменат у којем се Давид припрема да баци камен на Голијата.

За израду монументалне статуе, Микеланђело је искористио мермерни блок који је један вајар оставио недовршен 40 година раније. Моделирање Давида је веома блиско оном у античким скулптурама, са поједностављеном геометријом подесном за монументалне статуе, али без запостављања органске форме и асиметрије људског тијела.

Микеланђелово стручно познавање људске анатомије је очигледно у статуи Давида, мада пропорционално гледано, глава је већа, а руке су дуже у односу на тијело. Објашњење за ту чињеницу лежи у томе да је Давид био предвиђен за кров фирентинске катедрале, тако да би преувеличавање главе и руку омогућило лакше препознавање и посматрање из даљине.

Када је Микеланђело завршио Давида, савременици су били импресионирани величанственошћу статуе и одлучили да је поставе на истакнутије мјесто. Комисија уважених фирентинских умјетника и грађана је одлучила да се статуа постави испред улаза у палату Приори (данас палата Векио), као симбол фирентинске Републике и ренесансног схватања хуманистичког идеала.

Микеланђелов Давид је 410 цм (515 цм са базом) висок мраморни кип који представља библијски лик Краља Давида у тренутку кад се још као младић, сукобио с дивом Голијатом. Библијске теме су често биле инспирација за многе умјетнике. Скулптуре Давида су израдили и умјетници Донателло и Верроццхио. Микеланђело је ово ремек-ђело кипарства ренесансе и умјетности уопће радио од 1500. до 1504. године. На Давиду се осјећа јак утицај грчке класичне форме; у мускулозности, ставу и скривеној енергији. Поред изражених античких утицаја, Микеланђело је обликовао Давида на свој специфичан начин генијалног умјетника. Данас је Давид једно од најпрепознатљивијих умјетничких ђела на свијету и представља симбол људске снаге и младеначке љепоте.
Научници су утврдили је мраморни блок из кога је Давид исклесан извађен из каменолома Фантисцритти у близини мјеста Царрара у Италији. Постоје многе копије и реплике Микеланђеловог Давида, у разним материјалима. Један примјерак у Музеју Викорије и Алберта (Вицториа анд Алберт Мусеум) у Лондону, приликом посјета краљице Викторије и других важних дама имао је додатак у облику листа смокве постављен на "осјетљивом" мјесту[1].

 

HOME