СТРОП СИКСТИНСКЕ КАПЕЛЕ

Сикстинска капела има велико симболичко значење за институцију Папе и користи се за велике церемоније као што је избор и проглашење новог Папе. У то вријеме зидови капеле су већ били осликани фрескама значајних сликара кватрочента, а задатак Микеланђела је био да ослика њен строп. За почетак, Микеланђело је планирао да наслика дванаест апостола, предстваљајући их као индивидуалне фигуре, без драматизације.

У почетку Микеланђело није био нимало одушевљен пројектом и сматрао је да је пао на његова леђа као посљедица завјере његових противника. Чинио је све да га избјегне. Говорио је Папи да он у ствари и није сликар, него вајар, као и да ће му ако прихвати пројекат, бити потребан велики број помоћника из Фиренце. Пошто је Јулије II инсистирао, Микеланђело је почео да ради скицу по којој је строп требао да буде осликан фигурама дванаест апостола. Али одједном је промјенио мишељење и затворио се у капелу, не дозовљавајући приступ никоме сем Папе и кренуо да ради френетичним ритмом, стварајући у периоду од четири године једно од најспетакуларнијих дјела ренесансе и историје умјетности.

Коначни дизајн композиције представља библијску причу постанка свијета, која почиње са моментом у којем Бог раздваја свјетлост од таме, настављајући се са причом о Адаму и Еви и завршава се причом о Нојевом потопу. Сцене библијских прича из Старог завјета, међу којима су оне о јеврејском краљу Давиду и Мојсију, представљени су у ћошковима композиционе структуре, а слике пророка, сибила, (древних пророчица) и Христових предака, смјештене су у оквирима изнад прозора.

Стварање Адама је изузетна фузија форме и садржине. Адам је предстваљен у опуштеном лежећем положају благо на десном боку, подупирући се десном подлактицом са испруженом лијевом руком према такође испруженој руци Бога Оца.

Године 1534., Микеланђело се послије скоро пола вијека вратио фреско сликарству. Тема ове његове посљедње фреске је Страшни суд, коју је за Сикстинску капелу наручио тадашњи папа Павле III. Ријеч је о омиљеној теми за велике зидове италијанских цркава у Средњем вијеку, која је већ до краја 15. вијека изашла из моде. По неким интерпретацијама, ново интересовање за Страшни суд долази од импулса Контрареформације која се одвијала уз подршку Павла III. Сликарски стил овог Микеланђеловог дјела је видно другачији од оног којим се служио прије четврт вијека. Схема колорита је једноставнија и чине га смеђкасти тоналитети тијела, насупрот јасне плаве боје. Фигуре су са мање енергије и њихове форме су мање артикулисане, а торзои изгледају као поједностављене масе меса без контура.

Сликарске декорације започете 1481. године су претвориле ту строгу, готово огуљену капелу, у драгоцјену пинакотеку талијанског ренесансног сликарства 15. и 16. стољећа. Већ је сам папа Сиксто ИВ. повјерио неколицини најбољих сликара из тог доба, као што су били Перугино, Боттицелли, Гхирландаио и Цосимо Роселли, израду паралелних призора из Старог и Новог завјета који се сучељавају на средишњем појасу двају зидова. Те прве фреске паралелно на бочним зидовима представљају Мојсијев живот с једне стране и Кристов живот с друге.
Готово свака четворина може се повезати с паралелном на другој страни. Веома их је занимљиво успоређивати гледајући наизмјенично на једну и другу страну. Тако Мојсијеву путу у Египат, који се приписује Пинтуриццхију, на супротној страни одговара Исусово крштење које је јамачно насликао Пинтуриццхио. Поред класичних кршћанских симбола у позадини, у долини су видљиви римски споменици.
Слиједе Боттицеллијеви радови: у старозавјетном низу слијева Мојсије с Јетровим кћерима, а у еванђеоскоме здесна Бичевање Криста и Оздрављење губавца.
На реду су Пријелаз кроз Црвено Море, рад Цосима Росселија који алегоријски велича велику побједу папинских трупа Сикста ИВ. Против Наполетанаца у Цампомартеу (1482.) на страни посвећеној Старом завјету, а насупрот Позив првим апостолима, рад Мицхелангеловог учитеља Гхирландаија.
Потом Росселијева Предаја плоча Савеза, које је Мојсије сломио виђевши да израелски народ обиграва око златног телета обожавајући га, с једне стране, а Говор на гори с друге стране.
На реду је опет Боттицелли с библијским догађајем: Корах, Датан и Абирам, а насупрот је Рафаелов учитељ Перугино насликао Предају кључева св. Петру.
Крајња бочна фреска слијева приказује Мојсијев благослов и смрт, рад Луце Сигнореллија, док је здесна Цосимо Роселли остварио једно од својих најуспјешнијих ђела, Посљедњу вечеру.

 

HOME