Malo je ljudi na ovom svetu koji se mogu pohvaliti da
su u svom životnom veku ostvarili zamisli koje su imali u detinjstvu. Nikola
Tesla je jedan od njih. On se još u mladosti istakao bujnom maštom i imao je
veoma dobar način sagledavanja problema, ma kakvi oni bili.
Tesla je prvi put čuo za Nijagarine vodopade još u
takozvanoj pripremnoj osnovnoj školi koju je pohađao u Gospiću od 1866. do 1870.
U toj školi je dobio prva znanja iz oblasti mehanike, koja ga je izuzetno
zaiteresovala. Pogotovo je bio zainteresovan za hidrauliku i upotrebu vodenih
turbina. O opisu Nijagarinih vodopada, koji je našao u nekoj knjizi, kasnije je
zapisao:
„Bio
sam očaran opisom Nijagarinih vodopada koji sam pažljivo pročitao – a u mašti
sam zamislio veliki točak koji pokreću ovi slapovi. Rekao sam ujaku da ću otići
u Ameriku i tamo ostvariti svoj projekat. Trideset godina kasnije, video sam
kako se moje ideje ostvaruju na Nijagari i divio se nedokučivoj tajni uma.“
Nijagarini vodopadi, danas nacionalni park, se nalaze u Severnoj Americi, na
granici između Sjedinjenih Američkih Država i Kanade. Oni su deo reke Nijagare
koja je dugačka 56 kilometara. Na svom kratkom toku ova reka ima ukupan pad od
99 metara, a prave atrakcije, vodopadi i brzaci, protežu se na 13 kilometara
dužine ove reke.
Tri vodopada ustvari čine Nijagarine vodopade. Jedan
manji Nevestin veo je jednom stenom, ostrvo Luna, odvojen od većeg koji nosi ime
Američki vodopad. Treći najveći Kanadski vodopad takođe se naziva i Konjska
potkovica zbog svog karakterističnog izgleda. Ova dva manja koja pripadaju
Sjedinjenim Državama odvojeni su od Kanadskog vodopada ostrvom Koza. Sva tri
vodopada imaju prubližno iste visine oko 55 metara, ali Američki vodopad ima
širinu 328 metara a Kanadski duplo više, 675 metara. Veličanstvenu sliku, koju
ogromna količina vode padajući stvara i od siline pada pretvara vodu skoro u
paru raspršujući je na sitne kaljice, svake godine vidi oko 15 miliona ljudi.
Ogromni potencijal, koji ovi vodopadi poseduju, oduvek je privlačio ljude da ga
iskoriste. Prvi napor ka tome je učinjen još davne
1759. godine kada je izvesni
Daniel Jončers sagradio mali kanal iznad vodopada koristeći ga za pokretanje
svoje pilane i tako direktno koristio mehaničku snagu vode. Ipak, sve do 1881.
godine, takvi kanali nisu se koristili za proizvodnju električne energije.
Tada je prvi značajni poduhvat elektrifikacije
Nijagarinih vodopada izveo Džejkob Šulkof.
Pomoću snage prirode proizvedeno je dovoljno električne energije za
osvetljavanje vodopada i obližnjeg sela. Za tu svrhu, odnosno za proizvodnju i
prenos, korišćena je jednosmerna struja (DC–direct current), i iz tog
razloga je upotreba električne energije ograničena na maksimalne udaljenosti do
3 kilometara od elektrane. Dugo je traženo rešenje ovog problema, a jedno vreme
je bila aktuelna i nagrada od 100 000 dolara za onog ko bi rešio problem prenosa
električne energije na veće daljine.
Zahvaljujući Teslinom pronalasku polifaznog sistema naizmeničnih struja (AC-
alternating current), mogućnosti korišćenja značajnog potencijala ovog
prirodnog rudnika snage su se višestruko povećale.
Sam Tesla je bio mnogo uzbuđen zbog mogućnosti da mu se
ostvari san iz detinjstva. Svom rođaku po majci, Simi Majstoroviću, je u to
vreme (2. januara 1893.) napisao u pismu:
“Radim da bi uzeli moj sistem motora u velikim transmisijama sile na Nijagari
koji se sad izvode, a pun sam nade da hoće.”
Te iste 1893. godine posle Svetske izložbe u Čikagu, doneta je odluka o načinu
iskorišćavanja hidropotencijala Nijagarinih vodopada. To je bila ujedno i odluka
kojoj se i sam Tesla nadao. Međunarodna komisija za Nijagarine vodopade, na
čijem čelu je bio čuveni fizičar Lord Kelvin, je 1893. godine prihvatila ponude
kompanija koje su predložile upotrebu Teslinog polifaznog sistema.
Prva elektrana izgrađena je oko 2.5 kolometara uzvodno od vodopada.
Avgusta
1895. godine ova elektrana je isporučila prvu električnu energiju do susednog
grada Nijagarini vodopadi. Pravi podvig ovih pionira je zabeležen odmah sledeće
godine. Pošto je Vestinghausova kompanija angažovana na implementaciji sistema
prenosa, zasnovanog na sistemu naizmeničnih struja, uspostavljen je dalekovod do
grada Bafala.
Udaljenost
je bila 35 kilometara od elektrane. Korišćeni su transformatori snage oko jedan
megavat, a napon na dalekovodima je iznosio jedanaest hiljada volti. Šesnaestog
novembra 1896. oko ponoći u Bafalu je stigla prva količina električne energije.
Ovo je predstavljalo prvi prenos električne energije na daljinu u komercijalne
svrhe. Reporter lokalnih novina Niagara Falls Gazette izvestio je toga
dana:
“Uključenje prekidača u velikoj elektrani na Nijagari zatvorilo je električno
kolo što je prouzrokovalo da reka Nijagara poteče uzvodno.”
Prvu snagu isporučenu Bafalu, 750 kilovata, dobila je
gradska železnička kompanija, ali je ubrzo lokalna električna kompanija dobila
pet puta veće porudžbine od stanovnika Bafala. Broj generatora se kasnije
povećao, u narednih pet godina, na deset od prvobitnih tri, a mreža se produžila
do Njujorka. Električna mreža se širila gradom, a Brodvej je sijao obasjan
električnim svetiljkama napajanih naizmeničnom strujom. Čak je i Edisonov DC
sistem u Njujorku uglavnom zamenjen.
Ipak, nije sve bilo na mestu. Mukotrpni sukobi Vestinghausove i Edisonove
kompanije osiromašile su obe strane i Džordž Vestinghaus se obratio Tesli za
pomoć. Naime, Nikola Tesla je, prema ugovoru o prodaji patenata sačinjenom sa
Vestinghausom, trebalo da dobija po 2.5 dolara za svakih 750 vati koji bi potekli
iz njegovih izuma. Ovo bi značilo bankrot ionako dosta osiromašenog
Vestinghausa. Tesla je svoj ugovor pocepao u znak zahvalnosti čoveku koji je
razumeo njegovo vizionarstvo. Iako je bio jednako zaslužan za uspeh Nijagare,
plodove svoga rada nije mogao da ubira. Kasnije u životu ta vrsta priznanja,
kada je i sam bio u finansijskim problemima, bi mu dobro došla.
Danas na Nijagari, koja je u svetskim razmerama među većim izvorima hidroelektrike, postoji više elektrana, kako na kanadskoj tako i na američkoj strani. Ukupna proizvodnja dostiže brojku od 4.4 miliona kilovata električne energije. Na Nijagarinim vodopadima se na američkoj strani, sa pravom, nalazi spomenik Nikoli Tesli, identičan onom ispred Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu. Povodom 150 godina od rođenja ovog istaknutog naučnika kanadske vlasti su prihvatile predlog crkve Svetog Đorđa, koja se nalazi u Ontariu, da i na svojoj strani postave spomenik ovom vrhunskom čoveku, jednom od titana među naučnicima.