Linux je u samom početku svog razvoja bio hobby projekt Linus Torvalds-a. Inspiracija je dosla od strane Minixa, malog Unix sistema kojeg je razvio Andy Tanenbaum i prve diskusije u vezi sa razvojem Linuxa su se odrzale u newsgrupi: comp.os.minix.

    Rani razvoj Linuxa je većinom bio baziran na multiprocesnom managementu (task-switching) karakteristikama 80386 u protected-mode interfejsu, koji je bio pisan u Asambleru. Nakon toga je Linus poceo da pise (programira) u C-u, koji je jako olaksao daljnji razvoj. U ovom periodu Linus pocinje da ozbiljno shvata svoju megalomanu ideju o pravljenju "boljeg Minixa od Minixa".

    Nakon ovoga prošlo je oko dva mjeseca osnovnih priprema, i nemalo kasnije Linus je imao hard disk drajver koji je na žalost radio samo na njegovoj mašini i imao jako mali file-sistem. To je bila verzija 0.01 koja je bila "dostupna" krajem Avgusta 1991. Verzija 0.01 nije bila baš previše interesantna, jer manje-više nije mogla da odradi skoro ništa. Ovu verziju niko nikad nije kompilovao, ali je ona bila ona posljednja "doza" normalnog rada na Linuxu jer poslije nje Linux je za Linusa postala kao droga bez koje se nemoze.

    Oktobra 5, '91 Linus je objavio prvu oficijalnu verziju Linuxa 0.02. Na ovoj verziji se je već mogao pokrenuti Bash (GNU Bourne Again Shell) i GCC (GNU C complier). Posto je Linux bio zamišljen kao hackerski sistem, primarni fokus je bio razvoj kernela, dok nijednom od ostalih predmeta razvoja sistema kao sto su: korisnička potpora, dokumentacija, distribucija, itd. nije bila posvećena neka posebna pažnja. I danas Linux zajednica stavlja ove predmete kao sekundarne i na prvo mjesto stavlja razvoj kernela.

    Nakon verzije 0.03 dosla je verzija 0.10, jer je više ljudi radilo na sistemu. Nakon nekoliko revizija, u Martu 1992 Linus je unaprijedio verziju u 0.95, da odrazi svoja očekivanja da je sistem spreman za svoje skoro oficijalno izdanje. (Činjenica je da softver ne prima izdanje 1.0 dok teoretski nije zavrsen i cist od gresaka.)

    Skoro godinu i po dana kasnije, krajem Decembra 1993, Linux kernel je jos uvjek bio na verziji 0.99-pl14 i kao kornjača prilazio verziji 1.0 (sporo ali sigurno).

    Danas, Linux je potpuni Unix, sposoban da pokrene X Window, TCT/IP, Emacs, UUCP, mail, Usenet softvare ili bilo šta drugo. Skoro svi besplatni softverski paketi su prebačeni na Linux, a u zadnje vrieme vlada velika "revolucija" prebacivnja/izdavanja komercijalnog softvera za Linux.

    Ovo sto ste procitali nije ni blizu istoriji Linuxa, znamo da se istorija pise tek 50 godina poslije "nekog dogadjaja". Linux je tek poceo da stvara "materijal" koji ce se jednog dana izkoristiti za pravu priču o svojoj istoriji. A na nama je da budemo deo tog "materijala".

Desinged by BlackHand