Linux je UNIX like operativni sistem, koji je kreirao Linus Torvalds, student iz Finske. Linux je jedan od retkih sistema koji je doziveo veliki uspeh i popularnost kao alternativa skupim i nedovoljno stabilnim sistemima. Linuxu se ubrzo priključio veliki broj programera iz celog sveta, kojima se dopao projekat. Za nekoliko meseci, na hiljade ljudi je radilo na razvoju Linux kernela preko Interneta...
     Odgovor na pitanje "Šta je Linux?" je vrlo jednostavan - Linux je kernel, srž  sistema koji upravlja radom računara, memorijom, perifernim uredjajima, pokrece programe i slicno. Linux Distribucije su, u stvari, kompletna aplikativna rešenja bazirana na Linux kernelu.
     Posto je Linux UNIX klon, dosledno prati UNIX filozofiju rada. To je multitasking, višekorisnički 32-bitni Operativni Sistem prvobitno zamisljen samo za Intel x86 arhitekturu. Naravno, potpuno je besplatan, i dolazi u source obliku. Upravo zbog tih razloga je stekao ogromnu popularnost prvo među studentima i programerima, a kasnije kod svih ostalih korisnika računara.
     Ipak, nije se ograničio samo na Intel arhitekturu. Iskoristivši besplatno dostupan source kod, veliki broj programera odlučio je da prilagodi Linux i ostalim arhitekturama. Sada Linux radi na Motorolinim 68x00 procesorima, PowerPC i DEC Alpha procesorima i Sun-ovim Sparc procesorima. Dosledno prateći OpenSource pokret (besplatno dostupni programi u source obliku), programeri širom sveta počeli su da pišu ili prilagođavaju svoj softver za Linux. Tako sad za Linux postoji ogroman broj aplikacija, i broj raste svakim danom. Sve što vam je potrebno postoji za Linux, a vecina tih aplikacija je besplatna! Ne postoji polje upotrebe u kojem se Linux ne može uspešno koristiti i zameniti ostale sisteme.
     Zbog UNIX filozofije, vecina ljudi je mišljenja da je Linux isključivo upotrebljiv kao server sistem na Internetu ili Intranet mreži. Delimično su u pravu, jer se Linux pokazao kao odličan server sistem. Ali, Linux sistem je izuzetno upotrebljiv i kao razvojna platforma (zahvaljujući ogromnom broju razvojnih alata), biznis platforma (zbog velikog broja Office paketa izuzetne upotrebljivosti), radna stanica, multimedijalna a vrlo brzo i platforma za zabavu (zahvaljujući odlicnom engine-u za razvoj video igara). Takodje, ako ne postoji neka aplikacija za Linux, ona se uspešno moze pokrenuti pod velikim brojem OS emulatora koji emuliraju rad ostalih operativnih sistema (DOS, Windows, MacOS, AmigaOS i ostali).
     Prve verzije sistema baziranih na Linux kernelu su bile vrlo odbojne običnim korisnicima zbog vrlo komplikovanog (tekstualnog) interfejsa. Situacija se znatno izmenila poslednjih godina, zbog moćnog X Window grafickog podsistema, vrlo efektnog i intuitivnog GUI interfejsa. Najpoznatiji GUI sistemi za Linux su svakako GNOME i KDE, oba izuzetno jednostavna okruzenja.

                    KDE je jedan od najpoznatiji, mozemo reći kod nas i najpopularniji GUI sistem za Linux

 Gnome je još jedno grafičko okruzenje za Linux sisteme, veoma je popularan mozda malo manje  od   KDE-a, ali je   svakako laksi za konfigurisanje.

Desinged by BlackHand