::BSD Unix -   

    Priča o BSD-u, kao i danas najpoznatijim, besplatnim, verzijama istog, FreeBSD, NetBSD i OpenBSD-u počinje još novembra davne 1973-te godine kada su Ken Thompson i Dennis Ritchie na 'Symposium on Operating Systems Principles' održanom na Purdue univezitetu predstavili svoj rad o UNIX operativnom sistemu. Profesor Bob Fabry, sa Berkeley univerziteta, jedan od prisutnih na konferenciji, bio je izrazito zainteresovan za kopiju UNIX operativnog sistema radi eksperimenata na Berkeley univerzitetu. Dolaskom UNIX-a na Berkeley je na Berkeley-u počeo i rad na INGRES bazi podataka, koja je bila preteča jedne od najboljih baza podataka današnjice, Postgres-a. Prvu zvaničnu distribuciju UNIX-a napravio je Bill Joy,  čovek koji je značajno unapredio tadasnji Pascal Interpreter, jedan od osnivaca Sun Microsystems-a i jedan od najvecih UNIX hacker-a svih vremena. Od tog trenutka postoji ime BSD-Berkeley System Distribution. Ubrzo je sledio i razvoj DARPA mreže sa osnovom na Berkeley univerzitetu, čime je usledio i release 3BSD i 4BSD distribucija. Posle izlaska BSD4.1 (koji je u prvom trenutku trebao da se zove 5BSD, ali zbog problema vezanih sa imenom komercijalnog izdanja SystemV UNIX-a, Berkeley je opet morao da učini odredjene ustupke) usledila je pojava revolucionarnog BSD4.2 operativnog sistema sa implementacijom TCP/IP protokola. Uskoro je, logično, posle mnogih peripetija, usledela BSD4.3 distribucija kao i MACH derivat, nakon čega je 1991 usledila i pojava 386/BSD operativnog sistema čiji je razvoj predvodio Bill Jolitz, ali on nije bio u stanju sam da isprati sve popravke bug-ova kao i sve promene koje su vršene u originalnom BSD-u. Njegov rad bio je oživljen sa pojavom NetBSD-a, koji je u svojoj osnovi derivat 4.4BSD i 386/BSD-a. Ubrzo (1992-e godine) su usledili i pravni problemi sa AT&T-om sa pojavom BSDi-a, prvog komercijalnog BSD operativnog sistema, kao i gubitak prava na korišćenje imena UNIX. Od tada su BSD i UNIX, kontradiktorno, postali dve različite stvari. Tokom 90-tih godina polako je počela da se krištalise situacija vezana za BSD operativne sisteme i na ovom mestu bih pomenuo i razdvojio 3 glavne BSD distribucije koje su počele da se odvajaju od glavnog stabla i koje su aktuelne danas:
    

    NetBSD - BSD operativni sistem baziran na BSD4.4 i 386/BSD operativnom sistemu. Ime je dobio zato što je do 1998 godine rad na njemu bio vezan isključivo za Net, a komunikacija medju developer-ima je bila bazirana na chat-u i mail-u. Njegova glavna odlika je izuzetna portabilnost, kompaktan sistem sa odličnim packaging sistemom, kao i velika pouzdanost. Njegova velika mana je nedostatak SMP podrške, ali je to u neku ruku i logično, pošto je glavni cilj ove distribucije portabilnost, a ne striktna orjentacija ka malom broju hardverskih platformi (za razliku od FreeBSD-a).
    

    FreeBSD - Drugi potomak 386/BSD-a, nastao 1993-e godine razdvajanjem na dva projekta NetBSD i FreeBSD. Za razliku od NetBSD-a, FreeBSD se razvija za samo 2 arhitekture: i386 i alpha arhitekture. Pored dobrog security-a, odlikuje se i fantastičnim performansama, kao i najboljom implementacijom TCP/IP stack-a što ga čini jednim od omiljenih izbora za web servere. U principu, FreeBSD je najpopularnija BSD distribucija i to, osim gore pomenutig razloga, i zbog toga što ima sjajno odrađen ports sistem za update-ovanje i odrzavanje sistema, kao i veoma logično organizovan sistem u celosti (sto je generalno odlika svih BSD baziranih operativnih sistema).          

    OpenBSD - Najmlađi BSD izdanak, nastao 1996-te godine zahvaljujuči lošem karakteru Theo De Raadt-a jednog od originalnih developer-a NetBSD-a, koji je usled neslaganja sa ostatkom NetBSD developer-a odlučio da napusti NetBSD projekat i započne svoj, koji je nazvao OpenBSD. Zahvaljujući tome sto zivi u Kanadi, bio je u prilici da zaobiđe demokratsku 'USA crypto policies' i napravi operativni sistem sa izrazito jakim security-em, kao i sa kriptografijom integrisanom u sam sistem, kao i nečim sto se naziva Proactive auditing, koji se bazira na konstantom 'česljanju' koda samog kernela i traženjem mogućih exploit-a, pa se često dešava da je mogući sigurnosni problem već otklonjen, pre nego sto se on uopste i otkrije. Svakako najimpresivniji operativni sistem današnjice sa aspekta security-a.

  Bitno je naglasiti razliku u terminima 'BSD distribucija' i 'Linux distribucija', pošto se kod BSD distribucija radi o, iako velikim delom potpuno kompatibilnim, ipak o različitim operativnim sistemima, dok kod distribucijama Linux-a govorimo o istom operativnom sistemu u drugom pakovanju, iako je u poslednjih 2 godine fork-ovanje kernela postala omiljena disciplina velikih distributera Linux operativnih sistema. Ono što čini BSD operativne sisteme, BSD operativnim sistemima jeste sličan način organizacije, zajedničko poreklo, kao i slična filozofija. Zašto BSD bazirani operativni sistemi nisu nikada postali veoma popularni? Pa odgovor je jednostavan, BSD nikada nije ciljao na popularnost, on je jednostavno alat.

Desinged by BlackHand