abc Matlab - примјери и објашњења
2. ДВОДИМЕНЗИОНАЛНИ ГРАФИКОНИ

2.1. Графичко представљање функција једне промјенљиве

            Основна наредба за цртање графика је наредба plot.
Најједноставнији начин за графичко представљање, са линеарном подјелом на осама, је коришћење наредбе plot(x). Приликом цртања отвара се графички прозор за који важе иста правила као код Windows прозора.

ПРИМЈЕР 1: Нацртати вектор дат својим координатама.

>> x=[1,3,5,7,25,33,51];plot(x)

            Из овог примјера можемо да видимо да је MATLAB за вриједности независно промјенљиве x узео редни број елемента, а њихове слике су вриједности вектора x тј. тачке нацртаног графика имају координате (1,x(1)), (2,x(2))...
У општем случају наредба plot(x) црта график спајајући тачке (i,x(i)), гдје је  i=1,2,3,...N, гдје је N дужина вектора.

            Независно промјенљива може бити задата посебно. У том случају се користи наредба plot(x,y).

ПРИМЈЕР 2: Нацртати вектор задат координатама.

>>x=[1 2 3 4 5];y=[-1,0,3,-5,7];plot(x,y)

ПРИМЈЕР 3: Нацртати функцију y = xcos x(πx)3 у датом опсегу.

>> x=-10:.1:10;
>> y=x.*cos(pi*x).^3;
>> plot(x,y)

 

ПРИМЈЕР 4: Користећи MATLAB можемо на једном графику нацртати више функција као што је приказано у сљедећем примјеру.

>> x1=-2:2:2;y1=2*x1;
>> x2=-2:.2:2;y2=x2.*exp(x2);
>> plot(x1,y1,x2,y2)

            Врсте линија и облик могу такође да се задају наредбом plot  на сљедећи начин:       plot(x,z,'vrsta linije'). Табела 8. даје могућност избора.

                   Симбол линије                                                Боја
                   .        тачка                                                         y        жута
о       круг                                                           m       љубичаста
x       x-знак                                                        c        цијан
+       плус                                                          r        црвена
*       звијезда                                                     g        зелена    
-        пуна линија                                              b        плава
-.       тачка-црта                                                k        црна
:        тачкаста                                                    w       бијела
--       испрекидана линија

Табела 8.
 

ПРИМЈЕР 5: Нацртати функцију y = x4-3x-3 у домену [-5,5]

>> f='x^4-3*x-3';fplot(f,[-5,5])

            Наредба ezplot омогућава цртање функције у дефинисаном домену: -2π < x < 2π.
Домен функције може да се мијења и тада наредба има облик ezplot(f,[a,b]). Овом наредбом се црта график функције на интервалу  .

ПРИМЈЕР 6: Нацртати функцију .

>> ezplot('y=x*exp(x)')

            Друга могућност да симболички задамо функцију је да прво дефинишемо независну промјенљиву, користећи наредбу syms.

ПРИМЈЕР 7: Нацртати функцију

>>ezplot('1/y-log(y/2)+log(-1+5*y)+x+1')

ПРИМЈЕР 8: Израчунати

>> ezplot('y=x^3/(x^2-4)')                  

 

ПРИМЈЕР 9: Израчунати

>> ezplot ('exp(x)/x^2')

 

ПРИМЈЕР 10: Израчунати .

>> ezplot('y=x^2*log(x)')

II дио ДВОДИМЕНЗИОНАЛНИ ГРАФИКОНИ    <    Index    >    Означавање графика и оса