 |
Opis:
Svaka sinteza moguća je samo pomoću razuma i to tako da raznovrsnost predstava dođe u jedinstvo apercepcije. Razum vrši sintezu samo pomoću apriornih kategorija. Kategorije nam omogućavaju iskustvena saznanja. Kategorije se primjenjuju u praktična saznanja, ali se iz toga stvara pitanje kako se razne kategorije primjenjuju u praktičnom saznanju. Taj problem Kant analizira u ‘moći suđenja’.
Moć suđenja je sposobnost koja supsumira empiričke intuicije pod čiste pojmove razuma. Da bi supsumcija bila moguća potrebna je posrednička predstava koja mora biti čista s jedne strane- čulna, a sa druge- intelektualna. Jedna takva predstava je transcendentalna shema (šema). '
Šemu koja je proizvod mašte, moramo razlikovati od slike. Slika je pojedinačna, reprodukcija određenog pojedinačnog opažaja, dok je šema slična pojmu. ‘
'Šeme nisu ništa drugo do vremenske odredbe apriori po pravilima, a pravila se odnose prema redu kategorija na vremenski niz, vremenski sadržaj, vremenski red, i na kraju na vremenski spoj u pogledu svih mogućih predmeta''.
“Ovaj šematizam našeg razuma u pogledu pojava i njihove proste forme jeste jedna veština, skrivena u dubinama čovekove duše; i mi ćemo teško ikada izmamiti od prirode, da bismo ga neprekrivenog stavili ispred naših očiju”. (Kant, 1990:128) |
