Opis:

Савремени марксизам је становиште које се у социологији приказује као антипод структурал-функционализма, све до пред крај 20. вијека. За марксисте је најважније проучити супротности у друштву и класну борбу, као механизам њиховог рјешавања. Код марксиста се пажња усмјерава на дјеловање материјалних (економских) чинилаца као покретача друштвене историје, док се занемарују духовни (вриједносно-културни) стабилизатори глобалне друштвене структуре. Маркс је сматрао да је сукоб покретач друштвеног развоја. Он полази од претпоставке да у друштву постоје основне разлике у интересима друштвених група. Усљед тога долази до сукоба који су уобичајена и трајна карактеристика сваког друштва.

Марксизам и социологија, настали у исто вријеме и у сличним друштвеним и политичким условима, показали су један према другоме крајњу игноранцију. А у ствари, радило се о дубокој и оправданој нетрпељивости. Први социолози и њихови каснији сљедбеници, сматрали су да је Марксово учење о друштву опасна идеологија нижих слојева који преко ње желе да се домогну власти и промене свијет у своју корист. А Маркс и Енгелс су, у новој науци о друштву — социологији, виђели конзервативну друштвену мисао која је настала са циљем да ауторитетом науке, не само објасни, већ и оправда постојеће друштвене односе и на тај начин обезбједи њихову стабилност, а по могућности и вјечност.

Zadaci:

Истражити марксизам као социолошку теорију.