FRANC KAFKA

PREOBRAŽAJ

BIOGRAFIJA

DJELA

CITATI

GALERIJA

KVIZ

    Verovatno najpoznatija pripovetka (negde ćete naći i da se radi o noveli) Franca Kafke, "Preobražaj", svoju popularnost u akademskim krugovima duguje pre svega činjenici da ju je nemoguće do kraja interpretirati, mada je možemo tumačiti u nedogled, nalazeći bezbroj novih značenja, učitavajući i preterujući u učitavanjima informacija koje imamo o Kafkinoj biografiji, koje se tiču njegovog privatnog života. "Preobražaj" su izdvojili oni proučavaoci koji neguju frojdovski ili postfrojdovski pristup književnosti koji se zasniva na psihoanalizi. Takva tumačenja su i danas tako učestala da je gotovo nemoguće pronaći tekst o ovoj Kafkinoj pripovetki kroz koji se ne provlači ideja da Kafka tu govori o svom detinjstvu, odnosu sa ocem i sl. Ide se još dalje u psihoanalizi - otkriva se tako da je jedna od tema ove pripovetke i incest.

Ovi tumači previđaju jedno - nemoguće je identifikovati se sa Kafkinim junacima, sigurno se ni sam Kafka nije identifikovao ni sa jednim od njih, iako je ostavljao tragove koji bi mogli da nas navedu na suprotan zaključak, kao što je, na primer, igra sa imenima (mnogi Kafkini junaci nose imena kojima se aludira na njegovo lično ili ime neke osobe iz njegovog života, kao što je Felicija Brauer čije ime je osnova za Fraulajn Birstner iz "Procesa"). Naravno, postoji sličnost između društvene pozicije koju ima Jozef K. na početku "Procesa" i Kafkinog mesta u društvu - obojica su ugledni činovnici. Ako govorimo o "Preobražaju" - možda roditelji Gregora Samse zaista liče na Kafkine roditelje, ali u tome nema ničeg neobičnog. Jednostavno, Kafka svojim puissantem slika svet koji koji vidi i koji dobro poznaje. Od sopstvenog života i iskustava se ne može pobeći.

Pokušaj poistovećivanja bilo kog Kafkinog junaka sa samim Kafkom nužno vodi do pogrešnog čitanja. Sa druge strane, Kafka je postao poznat upravo zahvaljujući pogrešnom čitanju, kao što ima običaj da istakne profesor dr Dragan Stojanović, čija sam predavanja (doduše, ne o Kafki) slušala na studijama svetske književnosti. Kafku su mnogi videli kao anticipatora totalitarnih režima. Čitali su ga u svetlu toga što je bio Jevrejin, ističući da su neke važne osobe u životu Franca Kafke završile u koncentracionim logorima, među prvim žrtvama holokausta. Previđali su pri tom da je Kafka umro pre nego što se bilo šta od toga dogodilo, pa je jasno da to nije moglo da ima uticaja na njegovo pisanje. Kafku možemo da proglasimo prorokom, ali to više nema nikakve veze sa legitimnim proučavanjem književnosti.

Kafkina pripovetka "Preobražaj" počinje potpudno apsurdnom situacijom - trgovački putnik, Gregor Samsa, probudivši se, shvata da se pretvorio u ogromnu bubu. Oseća se čudno, nelagodno mu je jer ne vlada u potpunosti svojim pokretima. Osim toga, jedino što ga muči je činjenica da nije otišao na posao i da će mu na tome biti zamereno. Ovo ističe i Alber Kami kada govori o nedostatku čuđenja kod Kafke.

Pošto sam u kontekstu pripuvetke "Preobražaj" već pomenula i apsurd i Kamija, dužna sam vam objašnjenje. Termin apsurd sam upotrebila u osnovnom, leksikografskom značenju, nisam ciljala na Kamijevu filozofsku kategoriju apsurda - to bi bilo potpuno pogrešno. Ovde nema ni traga od lucidne svesti koja predstavlja osnovu apsurdnog mišljenja. Kada Kami u "Mitu o Sizifu" govori o delima Franca Kafke, zaključuje da ona nisu apsurdna. U njima nalazi nadu, a nada stoji u suprotnosti prema rezignaciji apsurdnog čoveka. Nadu vidimo u pomirljivosti sa kojom Gregor Samsa gleda na svoj preobražaj. Kafkin junak (ne samo Samsa, ovo važi za Kafkine junake uopšte) ne sumnja u smislenost onoga što mu se dogodilo, ne vidi apsurdnost situacije u kojoj se našao. Ne, to se njega ne tiče; svet funkcioniše besprekorno i za svaku čudnovatost se može naći valjan uzrok.