FRANC KAFKA
ZAMAK
"Zamak" je roman koji nema
neku posebnu, naročitu radnju osim što se sve vrti oko srednjovečnog zemljomera
gospodina K. koji dolazi u neko selo obavijeno snegom kako bi se zaposlio u
zamku. Zamak se nalazi odmah iznad sela, međutim niko od seljana nikad tamo nije
bio niti sme da ode sem par službenika koji idu po selu i skupljaju neophodne
podatke za... za koga? To se ne zna, osim što je poznato da vrlo visoki ugled u
tom tajanstvenom zamku uživa grof Klam, koji ponekad svrati u selo ali ni s kim
ne razgovara, živi potpuno usamljen, ako izuzmemo to da ima ljubavnicu, Fridu. U
takve prilike dolazi zemljomer K. koji odmah pokušava da uspostavi vezu sa
zamkom, ali mu to ne polazi za rukom. Posle toga, on se upoznaje sa Fridom i
ubrzo se zaljubljuju jedno u drugo i počinju da žive prvo u gostionici u kojoj
je K. iznajmio sobu, a kasnije u praznoj školskoj učionici u koju su se smestili
pošto je, nakon niza neuspešnih pokušaja da dopre do zamka, K. dobio posao
školskog poslužitelja kod seoskog učitelja. Roman nije završen.
Roman počiva na dve glavne
teze: jedna je osećaj beznačajnosti i nemoći pojedinca u nepoznatom svetu a
druga skrivena moć vladanja i upravljanja drugima. U prvoj tezi oličen je glavni
junak, zemljomer, koji pokušava da svoj osećaj beznačajnosti prebrodi nakon samo
nedelju dana koliko provodi u selu, a u drugoj je oličen zamak, koji upravlja
selom i kontroliše seljanima, samo se to na prvi pogled ne uočava. Kafka je
uspeo da na majstorski pokaže na koji način čovek uspeva prividno da otkloni
svoje strahove: zemljomer K. čini sve kako bi došao do zamka, a kada u jednom
trenutku shvata da od toga nema ništa, on odlučuje da ostane u selu, da se oženi
sa Klamovom ljubavnicom, kao da to čini u inat zamku i njegovim službenicima.
Ali, on to ne čini u inat zamku već shvata da bi se, ako bi iznenada otišao iz
sela, osećao progonjeno: kao da ga ljudi iz zamka sada traže kad on nije tu, i
da on ne bi mogao da se suprotstavi svima njima koji ga jure i koji će ga zauvek
juriti.
Zemljomer K. zato ostaje u selu i verovatno bi ostao
u selu sve do momenta dok strah ne bi ovladao njime u potpunosti i on shvatio da
treba da se suoči sa njim, ili dok ne bi umro, potpuno sam i napušten. Osim
problema straha, bežanja od odgovornosti i osećanja potištenosti, Kafka je, u
mnogim svojim delima, ali i u „Zamku“, istraživao šta može biti moguć uzrok
takvih strahova kao što ih ima zemljomer K. On je pošao od ideje koju su kasniji
pisci dorađivali i uobličavali poput Orvela, Kamija, Hakslija, Barnsa i drugih a
to je da svetom upravlja apsurd, današnjim rečima rečeno: sve više i više
ulazimo u neki nov, nepoznat totalitarizam.
Taj zamak u Kafkinom delu sam po
sebi je totalitaran: on tajno kontroliše ljudima, a oni svi izgledaju sasvim u
redu, izgledaju da žive potpuno normalnim životom. Međutim nije tako, jer da li
može biti normalno da se u tom selu, zavejanim snegom (koji fizički dočarava
osećaj nemoći), niko ne pobuni protiv tog zamka, protiv onih ljudi koji na
tajanstven način vladaju selom i seljanima. Problem ne leži u zamku već u
seljanima koji shvataju u kakvom se položaju nalaze, ali pasivno i ravnodušno
prihvataju činjenicu da zamak njima kontroliše. Ko je zamak ovlastio da
kontroliše seljane? Zašto se ne bi pobunili protiv učmalosti, protiv te
ravnodušnosti koja ih sve više i više potkopova, protiv tog lažnog morala, u
krajnoj liniji protiv zamka? Kafka se upravo bavio tim problemima: iz kojih
razloga pojedinac nije u stanju da se suoči sa svojim strahovima i sa strahovima
koji mu se nameću. On je nemoćan jer beži od odgovornosti, a jedna od životnih
odgovornosti je biti spreman izazvati izazov. Zamak se bavi čudnim poslovima:
neki seljani (vrlo mali broj njih) uspeva da dopre do zamka ali možda samo do
jednog dela zamka, jer ko zna koliko zamak ima članova, kakva je hijerarhija i
ustrojstvo u tom totalitarnom svetu. Ljudi iz zamka čini sve kako bi pomrsili
konce svima koji misle drugačije od njih, drugačije od politike zamka. Jedna od
tih žrtava je bio je i K., kome je prvo rečeno da dođe u to i to selo i da tu
počne da radi pri zamku (ili u zamku) kao zemljomer; posle mu je seoski delovođa
objasnio da je vrlo verovatno da je neko iz jedne od mnogobrojnih kancelarija
zamka pobrkao redosled predmeta u arhivi, pa je zemljomer u zamak pozvan greškom,
jer je ranije postojao neki zemljomer koji je zamak tražio, ali kako se on nije
pojavio, predmet je bačen u zabiti prašnjavog kancelarijskog ormana kojeg je
posle nekog vremena izvadio neki službenik slučajno i poslao ga u dalju
proceduru. Eto zbog kakve greške je zemljomer pretpreo sve one teškoće u selu.
